Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan.
Đurđevdan je jedna od najčešćih slava u pravoslavnih Srba, koji se proslavlja 6. maja, u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Ovaj praznik se u narodu smatra za granicu između zime i leta. Za njega se vežu brojni narodni običaji.
Narodni običaji i verovanja na Đurđevdan:
- Ako je na Đurđevdan vedro biće plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša leto će biti sušno.
- Jedan od najrasprostranjenijih običaja je pletenje venaca od bilja. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ , da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
- Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana. Ako to uradite rizikujete da vas glava boli preko cele godine, ali ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba „spavati na istom mestu”.
- Kaže se da, koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
