U Banatu se proizvodilo i pilo pivo još u 5. veku

Fotografija: Lokalno starosedelačko stanovništvo BANATA 448. godine dočekuje romejsku delegaciju sa pićem od žitarica – pretečom PIVA (zamišljeni prikaz)

U BANATU PIVO SE PROIZVODILO I PILO STOLEĆIMA PRE DANAS ČUVENIH PIVARSKIH ZEMALJA, još 448 god. N.E. !

Danas kada se kaže pivo, obično ljude to odmah asocira na: Češku, Slovačku, Austriju, Nemačku, Dansku, Belgiju, Englesku, Irsku itd… Manje-više većina zemalja na svetu želi da dokaže da je kod njih bilo nešto prvo na svetu, što je i prirodno… međutim pročitajte ovaj tekst da biste saznali pravu istinu o prvim počecima proizvodnje piva u ovom delu Evrope. Navedene i druge zemlje dale su ogroman doprinos u proizvodnji, usavršenoj tehnologiji, kvalitetu i promociji piva u svetu. One su uspele zbog ipak manje ratnih razaranja da razviju do današnjeg nivoa proizvodnju piva, za razliku od područja Balkanskog poluostrva koje je pretrpelo kroz vekove gotovo potpuna razaranja. Ali pogledajte šta kažu zapisani antički istorijski izvori koji su bili i ranije poznati ali je pažnja bila kod svih usmerena na opisane političke i vojne odnose a ne na detalje vezane za život stanovništva koji govore i o piću koje su spravljali i pili kao svoj domaći proizvod.

Fotografija: Poseta romejske delegacije hunskom vođi ATILI (zamišljeni prikaz)

Pa da krenemo redom… Pisac ovog teksta radio je svojevremeno u Narodnom muzeju u Zrenjaninu i jednog običnog dana dok je dežurao kod stalne muzejske postavke, otvorila su se vrata od hodnika i pojavila se jedna starija nepoznata gospođa kao posetioc. On je pozdravio i pitao je šta želi da pogleda od veoma mnogo eksponata raznih muzejskih odeljenja koje poseduje Narodni muzej u Zrenjaninu. Gospođa je rekla da je zanima arheološka postavka i zaposleni je poveo na drugi sprat muzeja. Žena je ušla u odeljenje arheologije, stavila je naočare, polako počela da hoda postavkom i pažljivo gleda eksponate u vitrinama. Nakon izvesnog vremena, zadržala se kod jedne vitrine gde su bile veoma stare zemljane i pečene lepo izrađene posude i posudice. Polako sa velikom pažnjom ih je razgledala sa svih strana i jednog trenutka je zastala, okrenula se prema zaposlenom i bez prethodnog dijaloga samo ovo mu rekla: „Da li Vam je poznato da smo mi proizvodili i pili pivo hiljadama godina pre drugih ?, Znate zašto baš Vama ovo govorim ? Zato, jer se to sve odigralo OVDE KOD VAS u BANATU“. Zaposleni se veoma iznenadio onim što je čuo i nije izdržao a da ne upita: „Izvinite kako to znate, na osnovu čega to tvrdite ?“ Gospođa je smirenim tonom rekla ovo: „Našla sam posude, slične ovim Vašim posudicama prilikom arheoloških iskopavanja i naravno izvršila stručnu obradu predmeta…u posudicama sam pronašla ostatke stvrdnute tečnosti – talog sa sadžajem, ne mnogo, ali dovoljno da izvršim analizu tog sadržaja u nekoliko posudica. I znate šta sam pronašla, nakon hemijsko-biološke analize ?! Našla sam: ostatke preteče PIVA ! Mladiću, pričamo o antičkom periodu i mnogo ranije“. Zaposleni je prvo zanemeo a onda počeo nadahnut razgovor… kako je mislio da je pivo prvo prozvedeno u Nemačkoj ili Češkoj i da su oni nama to doneli u 18.-om veku, da mi nikada ranije nismo znali šta je to… kako je to moguće…? Potom je rekao da zna da su neke pivare na našem poluostrvu Helmu (ili Balkanu) starije stotinu i više godina od nekih evropskih…na primer Pančevačka pivara iz 1722. godine, Vršačka pivara iz 1742. godine kao i Zrenjaninska pivara iz 1745. godene… sve tri su sto i više godina starije od nekih veoma poznatih evropskih pivara…a sve su iz Banata. Ali šta je sada ovo…? Naravno nije izdržao da diskretno pita gospođu čime se bavi ili gde radi ? Ona je odgovorila da je PROFESORKA, istoričar ali i arheologijom se bavila. Objasnila mu je da je to drevno piće bilo naravno drugačije od današnjih piva ali je bilo PIVO, pošto se spravljalo od ŽITARICA, VRENJEM i to prvobitno ne samo od JEČMA već i od drugih žitarica kao što je na primer PROSO. Krenuvši ka izlaznim vratima, okrenula se i samo dodala: „Znate gde je nastala PRVA POLJOPRIVREDA ?“ Zaposleni pokušavajući da samo ponovi ono što je „naučeno u školi“….začu glas žene: „Pa kod Vas u Banatu, u Starčevu…razmislite o svemu ovome, mladiću“…uz pozdrav, „misteriozna gospođa“ je nestala i otišla niz stepenice… Zaposleni je još jedno vreme stajao nepomično, zatim otišao do te vitrine sa esponatima, trgao se i potrčao niz stepanice ne bili još nešto pitao nepoznatu gospođu koja nije bila iz Zrenjanina već „sa strane“… da je pita kako se zove i gde radi… međutim na ulici je bilo drugih ljudi i pošto nije mogao da napušta posao, shvatio je da je žena već otišla dalje u grad.

Mapa sa ucrtananim starim pivarama u Banatu: Temišvarska, Pančevačka, Vršačka i Zrenjaninska pivara

Nakon izvesnog vremena zaposleni počinje veoma da se zanima za ovu temu inicira i ostvaruje sa saradnicima obnovu najvažnijeg dela stare zrenjaninske pivare, varione, i preko Turističke organizacije grada Zrenjanina i sa velikom pomoći Gradske uprave grada Zrenjanina uspeva da taj deo pivare pretvori u zakonom zaštićeni deo industrijskog nasleđa Republike Srbije. To sve je ostvario zahvaljujući Muzeju nauke i tehnike iz Beograda, Muzeju Vojvodine iz Novog Sada kao i Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina.

Vojislav Cvejić kraj mlina za ječam „kaišara“ starim preko 100 godina u zaštićenoj staroj Pivari

Sasvim slučajno, čitajući razne istorijske izvore i gledajući razne emisije o istoriji naših prostora saznaje da je grčki istoričar i diplomata PRISK iz Panija u Trakiji (Rođen je verovatno između 410. i 420. godine, a umro je posle 472. godine) JOŠ u 5. VEKU (tačnije, pošao je u proleće 448. godine N.E) u jednoj romejskoj delegeciji posetio BANAT na putu do sedišta hunskog vođe Atile i evo na šta je naišao u Banatu… Prisk je bio u pratnji romejskog ambasadora Istočno rimskog Carstva Maksimina, kao član diplomatskog poslanstva cara Teodosija II. Cilj ove posete bili su pregovori sa hunskim vođom Atilom. Tada je napisao da PREŠAVŠI DUNAV kod Viminacijuma (današnji Stari Kostolac) na BANATSKU STRANU starosedelačko stanovništvo ih je ponudilo sa pićem kojeg su oni zvali „KOMINA“ (a Prisk je to na grčkom nazvao „KAMON“) i kada su probali to piće shvatili su da je to PIVO ! Osim tog pića nudili su ih i sa pićem od MEDA to jest MEDOVINOM (koju je Prisk na grčkom nazvao „MEDOS“) – što je vrsta isto alkoholnog napitka poput VINA. Odmah da naglasimo da Prisk spominje konzumiranje ovih pića kod (po romejima) „varvarskog naroda“ koji je tada bio potčinjen Hunima. Znači, radi se o starosedelačkom stanovništvu koji živi u Banatu. To stanovništvo ne govori Hunski, Latinski, Grčki ni Gotski jezik. Takođe ovaj istoričar navodi da je lokalno stanovništvo pilo to piće od prosa pošto u tim krajevima nije bilo mnogo vina. Osim toga, važan detalj kojeg opisuje Prisk da ova delegacija nije znala sa kakvim će se nedaćama susreti na putu do Atilinog dvora i kako će reagovati lokalno „varvarsko“ stanovništvo, da li će ih napasti ? Na njihovo veliko iznenađenje, naišli su na izuzetno GOSTOLJUBIVE LJUDE, koji su im dali smeštaj, hranu i gore pomenuta pića ! Takođe, Prisk opisuje Hune, Atilu i njegovo stanovništvo ne kao varvare i hordu na konjima, već suprotno: kao izuzetno DOSTOJANSTVENE LJUDE koji su ih dočekali na najbolji način. Kod njih je vladao red, disciplina, čistoća. A sam Atila je bio veoma odmerenog i ozbiljnog ponašanja. Napomena: Danas u srpskom jeziku pod rečju „komina“ uglavnom podrazumevamo ostatke voća nakon pečenja rakije, ali u to vreme, pre nego što je destilacija (današnja „moderno proizvedena“ rakija) počela da se primenjuje na ovim prostorima, reč je verovatno bila povezana sa procesom fermentacije žita (vrenjem) koji je Prisk čuo kao „kamon-komina“. I danas se u procesu spravljanja piva prvo UKOMLJAVAJU sirovine (ječam, hmelj itd.). Još važni podaci u vezi sa opisom ove posete Banatu: Prisk jasno navodi da su seljani za hranu koristili proso (milium) umesto pšenice. Shodno tome, taj njihov kamon (ili komina) bio je zapravo pivo od prosa. To je bilo „gusto“ pivo poput onog kog opisuju u starom Egiptu a i to egiptsko se spravljalo od prosa ! Da li je to zaista bilo pivo? Jeste. Tehnološki gledano, pivo je svako piće dobijeno fermentacijom šećera iz skroba žitarica sa procentom alkohola. Kod nas se danas pravi od ječmenog slada. U Africi se i danas pravi pivo od prosa (poznato kao bil-bil ili talla). Proces je skoro identičan sa današnjim: žitarice se potope u vodu, puste se da proklijaju ili provru, a onaj gusti ostatak (komina) daje aromu i snagu piću. To nije bilo bistro, prozirno pivo kakvo danas kupujemo, već više „tečni hleb“ – hranljivo, jako i verovatno veoma gusto. U starom Banatu, po svoj prilici to je bila ta gusta, mutna, prevrela tečnost koju je Prisk pio.

Mapa Rimske i Hunske Imperije 450. godine N.E. na kojoj je plavom linijom ucrtano odakle je vizantijski diplomata i istoričar Prisk pošao i gde je prešao Dunav u Banat gde ga je dočekalo stanovništvo sa PIVOM

Da se ne bi iznenadili neki prostori srednje i zapadne Evrope, za kraj da argumentovano razjasnimo sledeće: ako se uzme u obzir da je ovo piće prvo počelo da se proizvodi (po zvaničnoj istoriji) u Egiptu i Mesopotamiji, kao put piva LOGIČNO PRVO JE IŠAO PREKO NAŠIH PROSTORA – našeg poluostrva Helma (Balkana) KOPNOM pa se produžavao ka severnoj – centralnoj i zapadnoj Evropi. Govorimo o usvajanju proizvodnje piva, ŠIRENJEM LOGIČNO NAJRAĆIM KOPNENIM PUTEM OD JUGO-ISTOKA a ne o uvozu (“inportu” proizvoda, poput vina u amforama, maslonovog ulja i sl. vodenim-pomorskim putevima za koje je jasno da su sa Mediterana). Tako je bilo na primer i sa kafom koja je doneta u naše krajeve sa prodorom Osmanske Imperije, takođe, sa jugo-istoka kopnenim putem. I za kraj sledeće činjenice: svima je dobro poznato da je poljoprivreda na prostorima Panonske nizije, naše Vojvodine i Banata izuzetno stara (npr. pomenuta je prva poljoprivreda – Starčevačka kultura – a to je južni Banat, gde je Prisk prešao), da je od davnina Vojvodina bila ŽITNICA EVROPE, da je bogata sa vodama (osnovna sirovina za pivo) i da su se tu uzgajale žitarice kao što su: ječam, žito, proso, raž…nije li logično da se u takvom okruženju i prvo počelo sa proizvodnjom PIVA, gde su se davno uzgajale sirovine za pivo, gde postoji velika tradicija poljoprivrede, svi prirodni, geografski i klimatski uslovi ?

Unutrašnjost zaštićene stare Pivare u Zrenjaninu sa očuvanom opremom na 4 sprata

Detaljni opis ove posete može se naći u pisanim izvorima grčkog diplomate i istoričara Priska u njegovom delu „Istorija Vizantije“ koja je ispisana u 6 knjiga (čiji je puni naslov na grčkom – prema Suidi – glasio: „Ἱστορία βυζαντικὴ καὶ κατ’ Ἀτττήλαν“ Prevod: „Vizantijska Istorija u vreme Atile“). Ovo su ČINJENICE i FAKTI. Dakle pre 15 vekova (tačnije pre 1578 godina a verovatno i mnogo ranije) U BANATU SE PROIZVODILO DOMAĆE PIVO ! Za slovensku istoriju Prisk je značajan zato što među narodima tada potčinjenim Hunima pominje i plemena koji spravljaju kominu (pivo), zatim medovinu (vrsta vina) i koriste drvene čamce monoksile (izdubljene od debala velikih drveća).

Foto: Stefan Sretović

Čamci – monoksili koje pominje Prisk pronađeni su na dosta mesta u našoj zemlji i mogu se videti u sledećim muzejima:

Muzej – Arheološki park Viminacijum – drveni čamci izvađeni iz Dunava (baš gde je Prisk prešao u Banat)
Muzej grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi – veoma velik drveni čamac izvađen iz Dunava
Muzej Jadra u Loznici – drveni čamac iz jednog dela izvađen iz Drine itd.

Drveni čamac pronađen u Dunavu – Muzej grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi (fotografija Stefana Sretovića)

Literatura:

Fragmenti iz Priskove Istorije koji se odnose na Slovene u prevodu na srpskohrvatski: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Prvi tom, Beograd 1955, 7-16.

Priscus at the court of Attila Arhivirano 2001-02-04 na Wayback Machine-u, prevod na engleski sačuvanog dela Priskove istorije koji se odnosi posetu Atilinom dvoru. Prevod je delo velikog irskog vizantologa Džona Bagnala Bjurija (J.B.Bury)