Zrenjanin-  Svečano otvaranje izložbe pod nazivom „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije“ biće održano u ponedeljak, 30. marta 2026. godine u 19 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.

Izložba „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije“ oživlјava umetnikove utiske, zapise i sećanja, polazeći od njegovog autentičnog putopisnog dnevnika koji se čuva u okviru legata Narodnog muzeja Zrenjanin. Dnevnik je nastao tokom Predićevog studijskog putovanja u Italiju 1909. godine.

Za Uroša Predića kao umetnika, Italija je predstavlјala mnogo više od geografskog prostora – bila je duhovni i umetnički pejzaž u kome se susreće sa delima velikih majstora, preispituje sopstvena shvatanja lepote i kompozicije, i produblјuje svoju umetničku disciplinu. Ovo jedinstveno svedočanstvo otkriva Predića ne samo kao slikara, već i kao čoveka: njegove sumnje, oduševlјenja, humor i duboku posvećenost umetnosti.

Posebnost izložbe ogleda se u tome što je u njenom središtu jedan predmet – originalni Dnevnik iz Italije – koji postaje polazište za savremene interpretacije: 2D animacije, interaktivne segmente i prostorne elemente koji vode posetioca na putovanje „u Predićevim cipelama”. Dnevnik dokumentuje utiske sa umetnikovog putovanja kroz Sijenu, Orvijeto, Pizu, Firencu, Rim, Tivoli, Napulј, Kapri, Padovu i Veneciju. Osim opisa umetničkih i kulturno-istorijskih znamenitosti, Predić donosi i živopisne prizore prirode i svakodnevnice Italijana, što izložbu čini dragocenim kulturnim mostom između Srbije i Italije.

Postavku će pratiti štampanje Dnevnika uz prateće tekstove, pojašnjenja i ilustracije. Izložba će biti interaktivna tako da će posetioci biti uklјučeni na nekoliko nivoa, a poseban segment činiće radionice za decu i slični sadržaji.

Zaseban deo istoimenog projekta je interaktivna virtuelna rekonstrukcije atelјea Uroša Predića koji se nalazio Svetogorskoj ulici broj 27 u Beogradu, i u koji se slikar uselio nakon svog boravka u Italiji 1909. godine. Posetioci će uz VR opremu, koja će se nalaziti u okviru stalne postavke legata Uroša Predića, moći da se nađu u ambijentu atelјea, okruženi predmetima koje je veliki slikar koristio.

Projekat „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije“ deo je programa „Meandri grada. Tokovi kulture“ Zrenjanin nacionalna prestonica kulture 2025. i finansiran je iz budžeta Grada Zrenjanina i Ministarstva kulture Republike Srbije. Projektni tim su činile Bojana Petraš, viša diplomirana bibliotekarka, i Sanja Vrzić, muzejska savetnica, uz stručnu podršku kolega iz zrenjaninskog muzeja. Dizajn izložbe i animacije potpisuju Đula Šanta, Predrag Joldić i Vladimir Dimovski, dok je VR atelje izradila Snežana Mijić, vizuelni umetnik. Mape gradova koje je Predić obišao izradio je Aleksandar Stanojlović, diplomirani arhitekta.

Posetioci će izložbu moći da pogledaju do kraja maja 2026. godine, dok će VR atelje biti dostupna posetiocima stalne postavke Muzeja i nakon zatvaranja izložbe.

The post Otvaranje izložbe „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije“ appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije Narodni muzej Zrenjanin će biti otvoren za publiku u nedelju i ponedeljak, 15. i 16. februara 2026. godine. Ulaz je besplatan. Dobro došli!

Stalna postavka i izložbeni saloni Narodnog muzeja Zrenjanin biće dostupni u nedelju, 15. februara, u terminu od 16 do 20 časova, i u ponedeljak, 16. februara, u terminu od 10 do 18 časova.

Za zainteresovane posetioce u nedelju, 15. februara, u 17 časova biće upriličeno vođenje kroz stalnu postavku. Stalna postavka zrenjaninskog muzeja predstavlja bogatu prirodnu i kulturno-istorijsku baštinu srednjeg Banata: publika može videti rekonstrukcije enterijera građanskih i seoskih kuća, radove majstora banatskog slikarstva, zaviriti u legat velikog umetnika Uroša Predića, a tu su i najznačajiniji predmeti iz arheologije i istorije grada, kao i ostaci mamuta.

Posetioci će, takođe, moći da pogledaju izložbene postavke pod nazivom „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu“ koje su predstavljene u Salonu, Malom salonu i holovima prizemlja i prvog sprata Narodnog muzeja Zrenjanin. U pitanju je kompleksna izložba sastavljena od pet izložbenih postavki različitog obima i jedne video prezentacije koje predstavljaju neorenesansno kulturno nasleđe grada Zrenjanina XIX i XX veka, kroz vizuru arhitekture, zidnog religioznog slikarstva, primenjene umetnosti (majolika u enterijeru), renesansne literature, putovanja i ličnosti književnika i likovnog kritičara Todora Manojlovića. Ovi tematski svedoci prošlih vremena u vidu ponavljajućeg neprekidnog niza izlomljenih linija antičkog meandra, predstavljaju simbole promena, preporoda i kontinuiteta nekadašnjeg Velikog Bečkereka, a danas Zrenjanina. Autor projekta i izložbe je Dejan Vorgić, kustos istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin.

The post Program zrenjaninskog muzeja tokom Dana državnosti appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Nagradni kviz za zainteresovane građane u formi testa na temu neorenesansnog nasleđa grada biće upriličen u petak, 6. februara 2026. godine, od 17 do 19 časova u Narodnom muzeju Zrenjanin.

Na svojevrsnom punktu u okviru Salona muzeja posetioci će moći da ispune test sa pitanjima vezanim za projekat „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu” i prateće izložbene postavke. Svakog učesnika koji tačno odgovori na postavljena pitanja čekaju prigodne nagrade u vidu promotivnog materijala projekta.

Projekat „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu”, tokom prethodnog perioda, bio je platforma za brojne prateće programe u vidu radionica, dijaloga, stručnih vođenja i predavanja čime je ostvaren jedan novi i drugačiji pogled na neorenesansnu baštinu u Banatu. Ovakav pristup dovodi do novih saznanja koja pomažu, kako u evaluaciji projekta, tako i ukazuju na trasu razvoja i održivost projekta u budućnosti. Predstojeći test (kviz) ukazaće nam koliko smo bili uspešni u realizaciji ovog poduhvata, ali i koliko je publika naučila o neorenesansnom nasleđu grada nakon više od dva meseca trajanja projekta.

Izložba „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu”, koja je trebalo da traje do kraja januara 2026. godine, produžena je i trajaće do 14. februara. Autor istoimenog projekta i izložbe je Dejan Vorgić, kustos istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin.

Osnovu projekta čini kompleksna izložba sastavlјena od pet izložbenih postavki različitog obima i jedne video prezentacije koje predstavlјaju neorenesansno kulturno nasleđe grada Zrenjanina XIX i XX veka, kroz vizuru arhitekture, zidnog religioznog slikarstva, primenjene umetnosti (majolika u enterijeru), renesansne literature, putovanja i ličnosti književnika i likovnog kritičara Todora Manojlovića.

The post Učestvujte u nagradnom kvizu o neorenesansnom nasleđu gradа appeared first on ZR Klik.

Kutak za decu i mlade u Narodnom muzeju Zrenjanin je posle adaptacije, koju je finansiralo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, postao fizički autonoman i funkcionalno zaokružen prostor namenjen obrazovnim i programskim aktivnostima Muzeja.

Prostor je opremljen savremenim mobilijarom prilagođenim različitim uzrastima, kao i odgovarajućom tehničkom opremom (projektor i ozvučenje), što omogućava realizaciju raznovrsnih sadržaja. U okviru Kutka nalazi se i sanitarni čvor prilagođen osobama sa invaliditetom, sto za povijanje beba, kao i plakari za skladištenje materijala neophodnih za rad.

Kako su iz Muzeja naveli, Kutak je osmišljen kao multifunkcionalni prostor namenjen održavanju radionica, predavanja, seminara, konferencija i drugih edukativnih i kulturnih programa.

Programi su namenjeni deci, mladima, porodicama, kao i stručnoj i široj zainteresovanoj javnosti. Njegova opremljenost i pristupačnost omogućavaju kvalitetne uslove za realizaciju programa različitog obima i formata.
Svrha Kutka u muzeju ogleda se kroz nekoliko uloga kao što su edukacija, inspiracija, stvaranje veza, razvoj veština, inkluzija, ali i dugoročna posvećenost budući da Kutak može da doprinese dugoročnoj posvećenosti muzeja obrazovanju i angažovanju mladih, čime se gradi buduća publika i podržava njihov razvoj.

U Kutku se mogu organizovati raznovrsne edukativne aktivnosti – muzejska učionica, umetničke aktivnosti, tematske igre, porodične radionice, priče i dramatizacije, mala biblioteka, programi za seniore, konferencije i seminari.

Iz Narodnog muzeja Zrenjanin ukazuju da je formiranjem Kutka dobijen prostor prilagođen potrebama održavanja raznovrsnih edukativnih aktivnosti usmerenih prvenstveno na decu i mlade.
– Povezivanje mladih sličnih interesovanja bilo bi olakšano podsticanjem njihovog udruživanja i održavanjem aktivnosti u Kutku kroz različite umetničke, istorijske, fotografske i slične sekcije. Promocija kulturne, istorijske i prirodne baštine našeg zavičaja je prvi zadatak Muzeja, a to je moguće jedino kroz stvaranje čvrstih veza sa članovima zajednice – poručeno je iz ove ustanove kulture.

Fotografije: Narodni muzej Zenjanin

The post Adaptiran Kutak za decu i mlade u Narodnom muzeju Zrenjanin appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Četvrti po redu Festival božićnog kolača ČESNICA koji sprovodi Kancelarija za kulturnu diplomatiju, biće održan u ponedeljak, 1. decembra 2025. godine sa početkom u 12 časova u  Narodnom muzeju Zrenjanin.

Manifestacija u Zrenjaninu deo je regionalne manifestacije ČESNICA koju Kancelarija za kulturnu diplomatiju ove godine sprovodi u pet zemalja regiona i trinaest opština i gradova.

Manifestacija u Zrenanjaninu realizuje se u saradnji sa Narodnim muzejom Zrenjanin i ovo je treća godina za redom kako se ČESNICA održava u Zrenjaninu. Ove godine Festival božićnog kolača ČESNICA u Zrenjaninu sprovodi se u okviru projekta „Festivali kao nova multisektorska praksa u očuvanju kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana“ koji sprovodi Narodni muzej Zrenjanin, u saradnji sa Кancelarijom za kulturnu diplomatiju i Gradskim muzejom Mirko Кomennović i galerijom Josip Bepo Benković iz Herceg Novog.

Festival božićnog kolača ČESNICA prva je manifestacija ove vrste u regionu koja povezuje institucije kulture i lokalna udruženja žena na zajedničkom zadatku – očuvanju i promociji kulturnog nasleđa u oblasti obrednog hleba. Isključivi cilj manifestacije je promocija kulturnog nasleđa brojnih zajednica i kulturnih vrednosti. Festival je pokrenut 2022. godine i za tri godine je od lokalnog događaja u Beogradu prerastao u regionalnu manifestaciju koja je u 2024. godini organizovana u šest gradova i dve zemlje (Zrenjanin, Kragujevac, Negotin, Loznica, Banja Luka i Beograd), okupivši preko 90 lokalnih udruženja žena koja su prikazala božićne hlebove i česnice svojih etničkih zajednica. Manifestaciju su podržale javne institucije, gradske uprave, lokalne turističke organizacije i poslovni subjekti. Zbog velikog interesovanja i zanimljivosti formata Festival božićnog kolača ČESNICA se i dalje širi. U 2025. godini manifestacija se organizuje u pet zemalja regiona (Srbija, Republika Srpska (BiH), Severna Makedonija, Mađarska i Crna Gora) i čak trinaest opština i gradova: Kragujevac, Zrenjanin, Banjaluka, Kravica (Bratunac), Herceg Novi, Beograd, Gacko, Bijeljina, Prijedor, Gračanica, Bijeljina, Kumanovo i Sent Andreja.

Projekat podržava British Council u okviru projekta „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan“ , koji finansira Evropska unija, sa ciljem podsticanja dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz unapređenje kulturnog i kreativnog sektora radi ostvarivanja značajnijeg društveno-ekonomskog uticaja.

The post Uskoro Festival božićnog kolača „Česnica“ u Zrenjaninu appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Nakon prve postavke u prostoru „Atrijum” galerije Biblioteke grada Beograda, u petak, 26. septembra u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, sa počekom u 19 časova, svečano će biti otvorena izložba „ANIMALIA et POPULUS – životinje i ljudi – suživot posvedočen arheološkim zapisom”.

Povodom Godine arheologije 2025, izložba je upriličena sa ciljem da se široj i stručnoj javnosti prezentuje arheološka građa koja prikazuje raznoliku faunu, tj. predmete sa motivima životinja prikazanih verno ili stilizovano, u različitoj formi (posuđe, terakote, nakit, novac, mozaici…), materijalu (glina, kamen, kost, ćilibar, metal..) i koji su korišćeni u dugom vremenskom periodu, od mezolita do poznog srednjeg veka. Arheološki nalazi pružaju nam svedočanstva na osnovu kojih, na našem prostoru, motive životinja u materijalnoj kulturi možemo pratiti od praistorijskog razdoblja mezolita, iz kog potiče posebno značajni nalaz prve monumentalne ribolike skulpture, otkrivene u okviru kulture Lepenskog Vira u Đerdapskoj klisuri.

Izložba predstavlja rezultat saradnje više muzejskih i naučnih institucija u Srbiji kao i brojnih stručnjaka. Autor i idejni tvorac izložbe je Divna Gačić.

Kroz istoriju čovečanstva životinje su zadovoljavale neke od osnovnih ljudskih potreba – bile su izvor hrane, o čemu svedoče brojni ostaci životinjskih kostiju pronađeni na arheološkim lokalitetima. Na osnovu arheoloških nalaza možemo pratiti kako su ljudi razvijali specifične odnose sa životinjama, od primarnog ribolova i lova, u potrazi za hranom, potom domestikacije/pripitomljavanja (među prvima koza, ovca, goveče, svinja) i stvaranja strategija za uzgoj i korišćenje životinjskih resursa u ljudskoj privredi (važan izvor sirovina, za oranje, sakupljanje žetve, prevoz…), u vojne svrhe, za igru i zabavu, pa sve do simboličke uloge u ljudskoj kulturi.Svojom snagom i lepotom životinje su bile inspiracija i uzor za izradu brojnih predmeta, od onih za svakodnevnu upotrebu do onih kojima su pridavana razna totemska, simbolička i kultna značenja (npr. česte su predstave bika koje se dovode u vezu sa kultom plodnosti). Neki predmeti više, a neki manje, predstavljaju vernu kopiju živog uzora, a njihov izgled zavisio je od vrste materijala od kog su izrađeni, same funcije predmeta, a pre svega od veštine i umetničke slobode majstora/umetnika. Često su to bila prava umetnička dela.

Za neke životinje postoji kontinuitet simboličkog značenja još od praistorije, jer su ljudi težili osobinama koje date životinje poseduju (odanost psa, snaga vola, hrabrost lava, mudrost sove, oštrovidost sokola…), a neke od njih su imale važnu ulogu u rođenju, životu i smrti čoveka.

Izložba će publici u Zrenjaninu biti dostupna do 27. oktobra 2025. godine. Nadležan u Narodnom muzeju Zrenjanin je Aleksandar Šalamon, viši kustos-arheolog.

The post Otvaranje izložbe „Animalia et Populus – životinje i ljudi – suživot posvedočen arheološkim zapisom“ appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Izložba „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić“ biće svečano otvorena u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u utorak, 16. septembra 2025. godine, sa početkom u 19 časova.

Postavka, realizovana u saradnji Narodne biblioteke Srbije i Narodnog muzeja Zrenjanin, osvetlјava manje poznat segment stvaralaštva velike srpske slikarke posvećen ilustrovanju za decu, u periodu od 1935. do 1980. godine. Paralelno sa likovnim istraživanjima, kao i dugogodišnjim pedagoškim radom na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, Ljubica Cuca Sokić je svojim ilustracijama oživela brojna prozna dela jugoslovenske i svetske književnosti, kao i najpoznatije časopise za decu druge polovine dvadesetog veka (Pioniri, Poletarc i Zmaj). Tematski raznovrstan ilustratorski opus umetnica obogaćuje sopstvenom poetskom vizijom stvarnosti, provlačeći na suptilan način apstraktne oblike i forme prisutne u njenom slikarstvu šezdesetih godina prošlog veka. Stilska iskustva iz štafelajnog slikarstva spontano je prenela na ilustracije, koje odlikjuje – sinteza racionalnog i lirskog, poetska atmosfera, diskretan kolorit, odmerenost i uzdržanost pred motivom. Za Ljubicu Sokić, svet bajkolikog i nevidlјivog do koga se dolazi emocijom, postoji paralelno sa strogo racionalnim univerzumom u kome vladaju odnosi geometrije i ravnoteže. Na tom raskršću emotivnog i racionalnog pronašla je uporište od koga sve kreće. Izložba otkriva raznovrsnost žanrova, likovnih pristupa i tehnika sa idejom da upotpuni i zaokruži upoznavanje integralne umetničke fizionomije Ljubice Sokić.

Izložbena postavka uklјučuje 73 originalne objavlјene ilustracije za knjige i časopise, kao i nepublikovane ilustracije „Alise u čarobnoj zemlјi“ i „Pinokia“ koje do sada nisu bile poznate široj javnosti. Prateći deo izložbe čine knjige sa objavlјenim ilustracijama, predmeti i slikarski pribor iz atelјea, kao i autoportret umetnice koji se nalaze u okviru Zaostavštine Ljubice Cuce Cuce Sokić koji je dospeo u Narodnu biblioteku Srbije kao poklon porodice Gatalović.

Autorka izložbe je Gorana Stevanović, bibliotekar savetnik za Umetnički fond i Grafičku zbirku Narodne biblioteke Srbije, dok je u Narodnom muzeju Zrenjanin za izložbu nadležna Bojana Petraš, viša diplomirana bibliotekarka. Postavka će za posetioce biti otvorena do 20. oktobra 2025. godine u Malom salonu zrenjaninskog muzeja.

The post Izložba „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić“ appeared first on ZR Klik.

U atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin, tokom trećeg vikenda avgusta, održan je četvrti po redu festival nematerijalnog kulturnog nasleđa pod nazivom „Banatski dani teku“ kojim se predstavlјa i promoviše kulturna baština nacionalnih zajednica koje naselјavaju prostor srednjeg Banata.

Viša kustoskinja etnološkinja za nematerijalno kulturno nasleđe zrenjaninskog muzeja, Ksenija Đukić, naglasila je da je osnovni cilј i značaj festivala da osnaži i zainteresuje zajednicu na prepoznavanje značaja sopstvenog nasleđa sa cilјem njegovog prenošenja na sledeće generacije. Poseban naglasak festivala „Banatski dani teku“, prema njenim rečima je upravo na osobenosti kultura u multikulturalnom Banatu čime se pobolјšava razumevanje sličnosti i različitosti i podstiče tolerancija.

Kako direktor Narodnog muzeja Zrenjanin Siniša Onjin ističe zrenjaninski muzej jedan je od retkih lokalnih muzeja u Srbiji koji ima autorski festival kulturne baštine. Posebnost festivala je u spajanju muzejskih sručnjaka sa lokalnim udruženjima, odnosno, građanima, koji u svojim zajednicama i svakodnevnom životu čuvaju i neguju svoje nacionalno kulturno nasleđe. Bogata prošlost Banata, preplitanje kultura, suživot različitih konfesija, nacija i jezika rezultirali su intenzivnom i šarolikom tradicijom koja predstavlјa neporocenjivu vrednost ali i potencijal.

Zrenjaninski muzej pokrenuo je festival „Banatski dani teku“ u septembru 2022. godine na inicijativu stručnjaka Etnološkog odelјenja.

Zanimlјivost i vrednost festivala „Banatski dani teku“ prepoznali su Evropska unija i British Council koji su podržali manifestaciju kroz projekat „Festivali kao nova multisektorska praksa u očuvanju kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana“ čiji je nosilac Narodni muzej Zrenjanin.

Projekat je podržan u okviru programa „Kultura i kreativnost Zapadnog Balkana“. Pred početak festivala održana je konferencija za novinare na kojoj je pored festivala predstavljen i pomenuti projekat zrenjaninskog muzeja. Na konferenciji su govorili Dušan Marinković, umetnički direktor Narodnog muzeja Zrenjanin, Marijana Roksić, menadžer projekta „Festivali kao nova multisektorska praksa u očuvanju kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana“, Branka Sikimić, viši kustos etnolog Narodnog muzeja Zrenjanin, i Boško Šerbula, predstavnik Kulturnog centra „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina.

Prvo veče bilo je posvećeno pesmama i igrama iz Banata, a učesnici su bili Kulturni centar „Svetozar Marković“ (Zrenjanin), „Centar narodne umetnosti” (Nikolinci), Pevačka grupa „Cickafark” pri KUD-u „Petefi Šandor” (Mužlјa) i Folklorna mađarska grupa „Perdulo“ (Debelјača). Specijalni gosti bili su Milan i Vid Vašalić iz Kikinde.

Drugog dana predstavljen je grnčarski zanat. Uvodno predavanje održala je Branka Sikimić, viši kustos etnolog, nakon čega je usledila radionica keramike za sve zainteresovane koju je vodila Jovana Solomun, master primenjeni umetnik.

Trećeg dana, u nedelja, tradicionalni doručak pred početak žetve, „banatski fruštuk“, predstavili su članovi udruženja „Gradnulički biseri“ (Zrenjanin), „Bulevar 023“ (Zrenjanin), „Bulka“ (Debelјača), „Oko“ (Hajdučica), „Ruža“ (Aradac), „Bakice“ (Uzdin) i „Zoruka 1333” (Sutjeska).

The post Održan četvrti festival nematerijalnog kulturnog nasleđa „Banatski dani teku“ appeared first on ZR Klik.

Zrenjnain- Izložba pod naslovom „Leonardo: naučnik i pronalazač“ iz Muzeja nauke i tehnike biće svečano otvorena u petak, 15. avgusta 2025. godine, sa početkom u 19 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.

Posetioci će moći da vide makete i crteže izrađene na osnovu Leonardovih crteža koji većinom potiču iz kodeksa „Atalantis“ koji se čuva u biblioteci Ambrozijana u Milanu. Izložene makete i crteži izrađeni su u Tehničkom muzeju u Milanu povodom zajedničke izložbe koju je realizovao Muzej nauke i tehnike u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Autorka postavke je mr Anja Radaković, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike iz Beograda.

Leonardo da Vinči bio je veliki umetnik i inženjer, naučnik, filozof i maštoviti vizionar. Nјegovo shvatanje renesanse nagonilo ga je da se strasno bavi preispitivanjem antičke nauke i da sve podvrgava eksperimentalnoj proveri. Svoja istraživanja je beležio na listove papira, tzv. kodekse. Sačuvano je više od 5000 listova, pisanog s desna na levo. Često su se na istom listu papira našli matematički proračuni, tehnički izumi, ali i skice i naučne studije, a prema sadržaju pokrivaju veliki broj različitih predmeta. Leonardove zapise sakupio je vajar Pompeo Leoni, krajem 16. veka, koji je je sistematski grupisao listove, izrezujući i spajajući pojedine delove srodnog sadržaja.

Leonardovi najznačajniji zapisi danas su dostupni i podelјeni u 10 kodeksa od kojih je najveći Atlantski, koji se nalazi u Biblioteci Ambrozijana, u Milanu. Sastoji se od 1.119 listova datiranih od 1478. do 1519. godine. Kodeks sadrži crteže i spise o raznim temama, uklјučujući studije i skice za slike, radove iz mehanike, hidraulike, matematike, astronomije, kao i filozofske meditacije i basne. Takođe, ima mnogo izuma poput padobrana, ratnih mašina i hidrauličnih pumpi.

Izložba „Leonardo: naučnik i pronalazač“ će u zrenjaninskom muzeju biti dostupna posetiocima do 20. septembra 2025. godine.

The post Otvaranje izložbe „Leonardo: naučnik i pronalazač“ appeared first on ZR Klik.

Tribina o značaju očuvanja modnog nasleđa, sa posebnim osvrtom na nekadašnju zrenjaninsku tekstilnu industriju, biće upriličena u sredu, 21. maja 2025. godine, sa početkom u 18 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.

Na tribini pod naslovom „Moda iz naših ormara: od ličnog predmeta do muzejskog eksponata„ govoriće Bojana Popović, muzejska savetnica Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Leonora Vekić, vanredna profesorka Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu – odseka za tekstil i bivša dizajnerka šešira u zrenjaninskom „Begeju“, kao i Aleksandra Kozarev, kustoskinja Narodnog muzeja Zrenjanin. Ulaz je slobodan.

Mr Bojana Popović upoznaće posetioce sa prilikama koje su doprinele osnivanju modnih kolekcija u Muzeju primenjene umetnosti, procesom njihovog sistematskog razvoja i obogaćivanja. Pored toga, biće prezentovane i savremene prakse u prikupljanju, čuvanju, interpretaciji i izlaganju modnih komada.
Aleksandra Kozarev podsetiće na zrenjaninsku tekstilnu industriju i razmotriti na koji način je moguće iskoristiti lokalnu istoriju kao temelj za osnivanje muzejske kolekcije posvećene modi.

Dr Leonora Vekić će se u svom izlaganju osvrnuti na period saradnje sa zrenjaninskom fabrikom šešira „Begej“ u kojoj je tokom 1990-ih bila angažovana na poslovima dizajnera.
Ukoliko posedujete odevni predmet proizveden u lokalnim fabrikama tekstila, kreaciju nekog jugoslovenskog ili inostranog dizajnera, ili, pak, bilo koji komad odeće koji čuvate, a koji asocira na prošla vremena, ponesite ga sa sobom i podelite sa nama priču i uspomenu u vezi sa njim.
Tribina se organizuje povodom zatvaranja izložbe „Modni crteži Aleksandra Joksimovića“ u Narodnom muzeju Zrenjanin.

Dobro došli!

The post Moda iz naših ormara: od ličnog predmeta do muzejskog eksponata appeared first on ZR Klik.