OBELEŽAVANJE  MEĐUNARODNOG DANA SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA U ZRENJANINU

Zrenjanin- U ponedeljak, 24. januara,  u Kulturnom centru Zrenjanina Jevrejska opština posebnim programom obeležiće  Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor i uz pomoć zrenjaninskih institucija kulture, Kulturnog centra i Narodnog muzeja.

U okviru programa obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta u Velikoj sali  od 17 časova održaće se projekcija kratkometražne antiratne drame „Porajmos“ koja je urađena u režiji Gorčina Stojanovića, a u 18 časova zakazano je otvaranje izložbe Jevrejske opštine Sombor „Tragovi u 30 slika“ uz delove izložbe „Sećanje“ autorke Biljane Dimkić Krčmar, zrenjaninske Jevrejske opštine i  Narodnog muzeja.

 

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta je međunarodni praznik koji se obeležava 27. januara u sećanju na žrtve Holokausta, genocida nad evropskim Jevrejima od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika između 1941. i 1945. godine. Za datum praznika je izabran 27. januara kao dan kada je Crvena armija oslobodila koncentracioni logor Aušvic.

 

Projekciji filma i izložbi prisustvovaće: Dušan Jović, producent i scenarist i predsednica Jevrejske opštine Sombor – Sandra Papo-Fišer.

 

Izložba „Tragovi u 30 slika“

Izložba „Tragovi u 30 slika“ predstavlja uvid u godišnji ciklus jevrejske kulture kao i istorijat somborskih jevrejskih porodica koje su svojim delovanjem ostavile trag u istoriji Sombora. Ulaz slobodan.

Autorke kataloga „Kad tišina odjekuje“ i izložbe su Milka Ljuboja, muzejski savetnik i Ljubica Bačić, viši kustos etnolog. Izložba „Tragovi u 30 slika“ se sastoji od štampanih podataka i fotografija o trideset jevrejskih porodica koje su nestale ili su se delimično vratile iz Aušvica.

Okosnicu izložbe „Sećanje“  čine panoi sa spiskovima stradalih, preuzeti iz knjige Pavla Šozbergera „Jevreji u Vojvodini“, dopunjeni arhivskom građom Jevrejske opštine Zrenjanin i Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu. Zamisao je da se više ne govori o broju 1280, koliko je zrenjaninskih Jevreja stradalo, već da svaka žrtva uz dužno poštovanje dobije svoje ime i prezime. Autorka izložbe je Biljana Dimkić Krčmar, kustos-istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin.

 

Film „Porajmos“

 

„Porajmos“ doživljavam kao ljubavno-istorijski film. Preciznije, ljubavni film u kojem je istorija ta koja kvari zaljubljenima sreću. To je i priča o prokletstvu nacije, jer je ispričana iz više uglova, kao i o ubistvu lepote, umetnosti, kaže Gorčin Stojanović, reditelj ovog kratkog filma.

Film je sniman po romanu „Porajmos“ (romski naziv za Holokaust) koji je napisao Dušan Savić, a objavljen je u izdanju Lagune. Radnja ove antiratne drame smeštena je u Somboru, u kojem je bilo više od 20 nacionalnosti koje su živele u miru i toleranciji dok na njihova vrata nije zakucalo zlo fašizma.

Ovo bolno poetsko ostvarenje prati sudbinu zaljubljenog para – Jevrejke Žuže, pijanistkinje i talentovanog violiniste Franca Abrajta, mladog Nemca, Folksdojčera, sa čijim životima se ukrstila priča o Romu Dejanu, virtuozu na volini. Svi potiču iz Sombora i uvod filma počinje sećanjem na nevinu mladost, prve ljubavi i odrastanje u pitomoj Bačkoj. Dolaskom nesrećnog vremena, njihovi međusobni odnosi bitno se menjaju, i svako od njih nosi svoj krst sudbine…

Događaji se odvijaju u periodu pred kraj Drugog svetskog rata 1944, kada posle pada Hortijeve vlade u Mađarskoj vlast preuzimaju Nemci.

Prelomni trenutak je taj 29. april 1944. kada su somborski Jevreji, koji nisu oterani 1942. u čuvenim „hladnim danima“ kada su Mađari osvojili Vojvodinu, poslati tada u razne logore – precizira Stojanović i podseća da se radnja izvorno dešava u Sarajevu, ali je premeštena u Sombor.

U ovoj emotivnoj priči koja traje 35 minuta, ali ima strukturu dugometražnog filma, obesmišljavaju se ratni sukobi, patološke ideje i bezumlje koji su se dešavali za vreme rata.U filmu se pojavljuje i lik profesorke klavira Neni Levi, Jevrejke iz Sombora, istorijske ličnosti ovog grada. U filmu ima malo teksta, a mnogo muzike čiji je lajt motiv instrumental pesme „Hteo bih te videt još jedared mila“.

Zanimljivo je da je ovim filmom zaokružena Stojanovićeva somborska trilogija. Počela je pre šest godina kada je na scenu Somborskog pozorišta postavio komad Kaće Čelan „Heimatbuch“.

– To je ljubavna priča Nemice i čuvara logora u Somboru. Radio je taj komad i nedavno preminuli čuveni Dušan Jovanović kod Ljubiše Ristića u Subotici u kojoj je jednu od svojih najboljih uloga ostvario Bogdan Diklić, a kod mene Aleksandar Đurica. Somborski „Heimatbuch“ je bila izuzetno gledana predstava i van ovog grada jer je putovala i po festivalima. A sa Kaćom Čelan me je mnogo toga povezivalo, i Sarajevo, i to što je bila studentkinja mog oca, i moj prvi posao kada sam joj bio asistent režije… – ističe Stojanović.

Posle ovog komada on je počeo rad na filmu „Porajmos“ a, kako kaže, razmišljao je i o romanu Đorđa Lebovića „Semper idem“.

Film smo snimali u zimu 2018, bilo je užasno hladno, nekih minus 13, i završili smo ga uoči Nove godine. Cele 2019. smo radili postprodukciju i dok smo prikupljali novac da dovršimo započeto, uradio sam „Semper idem“ koji je te godine premijerno izveden na sceni somborskog teatra za Dan pozorišta a premijera filma je bila u tom gradu u januaru 2020. Sve kasni godinu dana zbog pandemije.

Zanimljivo je da je na ovom filmu Gorčina Stojanovića bio angažovan prvenstveno somborski umetnički svet, počev od glumaca koji su rođeni ili na neki način povezani sa ovim gradom – Bane Jerković, Vanja Nenadić, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Slaven Došlo, Ervin Hadžimurtezić

Za muziku je bio zadužen Aleksandar Vaci, direktor fotografije je Đorđe Arambašić, a producent i scenarista Dušan Jović.

Projekat su finansirali Fondacija za otvoreno društvo Srbije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Sombor, Savez jevrejskih opština Srbije i Jevrejska opština Sombor.

Gorčin Stojanović primarno je pozorišni je reditelj i dugogodišnji umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Do sada je režirao dva dugometražna filma „Ubistvo sa predumišljajem“ i „Stršljen“, kao i igrane serije „Lisice“ i „Ono kao ljubav“, a trenutno završva drugu sezonu serije „Dug moru“.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap