Izložba „Potomci precima – Kultura sećanja“ upriličena je u četvrtak, 23. oktobra, u sali Mesne zajednice Veljko Vlahović, u Zrenjaninu.
U sklopu otvaranja upriličeno je i književno veče, kada je o svojim pričama vezanim za naše pretke iz Banatskog Višnjićeva govorio autor Hadži Borislav Novaković.
„Okupili smo se da pokažemo da srpski ratni dobrovoljci iz vremena Velikog rata nisu samo nosili pušku, već su znali da život ima više strana i da treba sposobnosti prići svakoj strani. Znali su za patriotizam, znali su za disciplinu, znali su i za šalu i za zbilju, znali su za pomoć drugu, požrtvovanje se podrazumevalo, pismeni su čitali i pisali sebi i drugima, oni koji su imali sklonosti prema umetničkom radu nesebično su to ispoljavali.
Jednog, vrlo sličnog opisanima, predstavljamo i danas.
Ilija Mrkajić, potomak srpskog ratnog dobrovoljca, član Udruženja srpskih ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, svojim primerom potvrđuje, da je ostao veran svojim precima i da ima želju da da ono što zna, da da ono što ima. Njegova umetnost i njegova umešnost to obilato potvrđuju.
Njegove izložbe su prokrstarile po Srbiji i Crnoj Gori. Obradovao je mnoge potomke pružajući im sliku starih vremena i ličnosti koje su ga obeležile.
Njegova tema su ličnosti iz srpske istorije iz redova svetitelja, ratnika, poznatih ličnosti iz javnog života koji su svojim imenom obeležili vreme kada su živeli i stvarali.
Ilija je u svoj svojoj skromnosti izabrao tehniku koja je na prvi pogled jednostavna, ali na svoj način zahtevna i komplikovana. Zato govorimo i o umetnosti i o umešnosti.
Školovani umetnici kažu da pokret govori, da pogled govori, da izražajne crte lica govore o čoveku i njegovom karakteru, a sve to možemo naći i na Ilijinim slikama koje su rađene bez boja, bez posebnog nijansiranja, bez posebnog stava, a sve to zahvaljujući izražajnosti koju pruža drvo i Ilijinoj sposobnosti da uočava detalje lika i da ih jasno prikazuje“, rekao je Hadži Borislav Novaković.
Ilija Mrkajić, potomak srpskog ratnog dobrovoljca, umetnički pregalac, patriota i vernik, koji deo svoga umetničkog rada nalazi među svetiteljima, istorijskim ličnostima i naučnicima. Veliki i značajni pojedinci srpskog roda su deo njegovih umetničkih interesovanja.
Svojim rođenjem odredio je sebi ime – rođen je na Svetog Iliju, 02. avgusta 1953. godine.
Njegov rad cene i poštuju i u drugim sredinama, pa ga zato zovu da dođe kod njih i priredi izložbu.
Izlagao je na „Danima vojvode Stepe“ u rodnom selu, u Duhovnom centru u Zrenjaninu, na „Liparskim večerima“ u Srpskoj Crnji, „ Boemske noći“, „Noći muzeja“, u Subotici za „Dane Danila Kiša“, u muzeju „Polimlje“ u Beranama, u Centrima kulture u Novom Bečeju i Kikindi, po kasarnama, Domovima kulture …
Njegovo umetničko opredeljenje je intarzija. To je tehnika dekoracije drvenim površinama umetničkim slaganjem raznobojnog drveta – furnira.
Njegovi umetnički počeci su vezani za 1978. godinu, a prvo veće priznanje je dobio 1983. godine za izradu maskote za Olimpijske igre u Sarajevu – „Vučko“.
Hadži Borislav Novaković govorio je i o nastanku i radu Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca Zrenjanin.
„Udruženje je osnovano 1903. godine sa odobrenjem kralja Petra prvog Karađorđevića. Udruženje je osnovano da se ne zaborave ljudi i događaji iz vremena Bosansko-Hercegovačkog ustanka. Ovom Udruženju su se priključili i učesnici Balkanskih ratova kao i učesnici dobrovoljci Velikog rata. Kako danas nema živih učesnika – njihovi potomci su preuzeli brigu o Udruženju i nastavili ostvarivanje ciljeva Udruženja.
Udruženje svoje aktivnosti ostvaruje na prostoru Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a do 1995. Godine i u Hrvatskoj.
Udruženje ima svoje glasilo – Dobrovoljački glasnik, koji u formatu knjige objavljuje obrađene teme iz vremena Velikog rata. Po nalogu Aleksandra Rankovića, prvog čoveka državne bezbednosti Jugoslavije, naše Udruženje je proglašeno neprijateljskim Udruženjem, što je omogućilo aktuelnim vlastima da nam oduzmu svu imovinu, a uređene arhive oduzmu i unište.
Naravno, našlo se dovoljno dobrih i sposobnih ljudi koji su tu arhivu obnovili, tako danas imamo potpuno sređene podatke za 43000 dobrovoljaca učesnika Velikog rata, a za još 3000 imamo delimično obnovljene arhivske podatke.
Članovi Udruženja su kao istraživači našli mnogo dokumenata koji svedoče o tom vremenu i ljudima koji su učesnici tih događanja. Obzirom da je dugo trajala zabrana objavljivanja tih podataka, u poslednjih 50 godina izdali smo 60 Dobrovoljačkih glasnika, 80 naslova knjiga sa temama iz Velikog rata, snimili 10 igranih filmova, snimili veći broj kratkometražnih filmova, nebrojeno veliki broj reportaža o ljudima i događajima iz tog vremena, organizovali veći broj Okruglih stolova sa temama iz Velikog rata, podigli mnogo spomenika, spomen obeležja, spomen ploča, spomen soba, koji potsećaju na naše pretke koji su učestvovali u Velikom ratu kao dobrovoljci, posećujemo mesta iz vremena kad su ratovali i nastojimo da pronalazimo i održavamo stara vojnička groblja gde počivaju njihove kosti /Krf,Vido, Kajmakčalan, Solun, Bregalnica… Obeležavamo datume događaja i imena učesnika.
Izradili smo veliki broj izložbi sa temama iz Velikog rata /Prva srpska dobrovoljačka divizija, Žene u Velikom ratu, Deca u velikom ratu, Uloga Mihajla Pupina u Velikom ratu, Uloga i značaj Gavrila Principa…
Učinili smo da mnoga sela i gradovi nose imena učesnika Velikog rata. Uz to mnoge ulice i institucije nose imena tih heroja iz Velikog rata Organizujemo okupljanja na kojima se potsećamo ko su i kakvi su nam bili preci – nama mlađima za nauk i poštovanje, za nezaborav. Veći broj maturanata je radio maturske radove na temu iz Velikog rata. U našem gradu imamo pet mesta koja posećujemo i polaganjem cveća i venaca, kao i prigodnim potsećanjem, obezbeđujemo da mlađi znaju da su svi oni zaslužili da ih večno spominjemo“, istakao je Novaković.
