Zrenjanin- Na Lutkarskoj sceni u četvrtak, 29. maja, u 18 časova, premijerno će biti izvedena predstava HOTEL ZA OSEĆANjA. Predstavu je, po istoimenoj knjizi Lidije Branković, režirala Morana Dolenc, a dramatizaciju je uradila Anja Pletikosa.
– Predstava govori o osjećajima koja nas nastanjuju baš poput gostiju u hotelu. Zato je svaki hotel jedinstven i poseban kao svako ljudsko biće.
Kako se nositi i odnositi prema emocijama pokazuje nam recepcioner hotela koji na razne načine zbrinjava i ugošćuje svoje više ili manje poznate klijente. Dramaturginja Anja Pletikosa je dodala vanjski okvir priči u kojem se pojavljuju tata i djevojčica Vida. Tata će u glavom dijelu predstave, koji počiva na ideji i pozitivnim porukama iz same slikovnice, postati recepcioner, no tim vanjskim okvirom zapravo smo željele djeci jasno poručiti da su hoteli za osećanja upravo oni sami i da je od svega najvažnije znati da svaki, pa i najgori osjećaj kad-tad napusti hotel, to jest nas – otkrila je rediteljka Morana Dolenc.
Ona dodaje da je „predstava namenjena deci od četiri godine, ali i da je ovo predstava za celu porodicu jer je slojevita“
– Ako odrasli žele čuti što imamo za reći, onda im kazalište može postati divan suradnik u odgoju njihove djece, a ne samo zabava – poručila je Dolenc.
Lutkarska scena
HOTEL ZA OSEĆANjA
Po istimenoj knjizi Lidije Branković
Dramatizacija: ANjA PLETIKOSA
Režija: MORANA DOLENC
Total dizajn: BLAGOVESTA VASILEVA
Kompozitor: NENAD KOJIĆ
Scenski pokret: JOVANA RAKIĆ
Dizajn svetla: NIKOLA ZAVIŠIĆ
Saradnica za scenski dizajn: ALEKSANDRA VUČKOVIĆ
Igraju:
PREDRAG GRUJIĆ, MARIJA PANTIN, NATAŠA MILIŠIĆ,
DANILO MIHNjEVIĆ, KRISTIAN KARDOŠ, SNEŽANA POPOV
Inspcijentkinja i suflerka: Aleksandra Šalamon
Scenska tehnika:
Šef scene: Vladimir Živin
Majstor svetla: Robert Lacko
Majstor tona: Vladimir Lucić
Garderoberka: Ester Farago
Dekorater: Nikola Lalić
Izrada lutaka: Blagovesta Vasileva
Krojački radovi: Aranka Aleksić
Stolarsko-scenski radovi: Goran Janačković
Pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika
Reč dramaturškinje
Ponekad se probudimo još uvek pospani, i jedino šta možemo jest da operemo zube i navalimo na doručak. No odmah posle doručka vraća se pospanost, s njome i lenost, pa i nervoza jer moramo u vrtić ili školu. U vrtiću smo katkad nestrpljivi, katkad gladni, uglavnom zaigrani, a na kraju dana srećni i uzbuđeni jer idemo kući, i jer ćemo se sutra vratiti. U nama šetaju razna osećanja: spavaju, hrču, peru zube, doručkuju, lutaju hodnicima tuga, strah, ljutnja, sreća.
Draga deco, dobrodošli na „Hotel za osjećanja“, nezaboravnu predstavu o jednom čarobnom mestu ispunjenom svetlošću i smehom – na kojem su sva osećanja dobrodošla, i gde učimo kako da zavolimo sve njih koji u nama šetaju.
