ZRENJANIN- Akreditacijska poseta spoljašnjih ocenjivača je počela 27.5.2026. godine i trajala je 3 dana. U proces spoljašnjeg ocenjivanja je bilo uključeno 4 spoljašnja ocenjivača. Rad spoljašnjih ocenjivača se sastojao iz pregleda dokumentacije, razgovora sa timovima i obilaska službi. Takođe su obavljeni razgovori sa fokus grupama pacijenata, zaposlenih i predstavnika partnera zdravstvene ustanove.

Nakon završetka akreditacijske posete Spoljašni ocenjivači su dostavili izveštaj o spoljašnjem ocenjivanju dana 27.07.2026. godine pod brojem R2-25-06.
Na osnovu procentualne zastupljenosti dobijenih ocena (Aneks 2), direktor Agencije će na osnovu člana 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 18. Pravilnika o akreditaciji zdravstvenih ustanova, drugih pravnih lica i privatne prakse donela Rešenje o akreditaciji Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ Zrenjanin na period od 7 godina.

Nalaz spoljašnjih ocenjivača
Opis nađenog stanja

Spoljašnje ocenjivanje Opšte bolnice u Zrenjaninu bilo je specifično uzimajući u obzir činjenicu da je ustanova praktično jedan od pionira u primeni standarda i kriterijuma za akreditaciju još iz vremena pilot projekata i da je u međuvremenu u dva navrata sticala akreditacioni status. U tom kontekstu bilo je zanimljivo i boraviti u ustanovi koja se najduže i kontinuitetu bavi kvalitetom pružanja zdravstvenih usluga kroz akreditacione standarde i kriterijume. Svest o potrebi unapređenja kvaliteta rada je sveprisutna u svim porama ustanove.
Obimna dokumentacija koja je pripremljena i prezentovana spoljašnjim ocenjivačima ukazuje na veliki uložen trud tokom pripremanja za proces akreditacije. Imajući u vidu više akreditacionih ocenjivanja ustanova ima registrovan veliki broj procedura ali i veliki broj izmenjenih ili ukinutih ali i novih, što govori u prilog činjenici da se stalno obraća pažnja na regulisanje procesa rada. Na taj način ostvaren je cilj da se bliže urede i definišu pojedine faze pružanja zdravstvene usluge, a time i postupci koji su inače bili uhodani i ozvaniče kroz pisane dokumente ustanove. Osim aktivnog učešća rukovodstva i zaposlenih imenovanih u timove za samoocenjivanje, zapaženo je i značajno učešće i interesovanje zaposlenih koji nisu neposredno bili angažovani u ovim timovima – što upućuje na zaključak da je akreditacijski proces shvaćen kao koristan i važan deo funkcionisanja u svakodnevnom radu.
U toku procesa spoljašnjeg ocenjivanja saradnja sa rukovodstvom ustanove, koordinatorom za akreditaciju i timovima za samoocenjivanje bila je korektna. Spoljašnji ocenjivači su naišli na vrlo iskren i otvoren pristup kod rukovodstva i drugih neposrednih učesnika u spoljašnjem ocenjivanju iz ustanove.

Glavna dostignuća i potencijali ustanove
Opšta bolnica u Zrenjaninu raspolaže stručnim kadrom na svim nivoima, od medicinskog osoblja na „prvoj liniji fronta“ do specijalista, subspecijalista i rukovodilaca, čime je stvorena čvrsta osnova za suočavanje sa svim profesionalnim izazovima koji se pred ovu ustanovu postavljaju. Zaposleni poseduju ne samo neophodna stručna znanja i veštine, već i izraženu sposobnost prilagođavanja novim kretanjima u struci, što je u savremenoj medicini, koja se menja gotovo iz dana u dan, od neprocenjive vrednosti. Međutim, ono što ovu ustanovu dodatno izdvaja jeste svest i spremnost njenih zaposlenih ne samo da prate promene, već i da aktivno razumeju i iznesu teret zahteva koji pred njih postavlja neprestano unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga. To podrazumeva prihvatanje dodatnih obaveza, ulaganje sopstvenog vremena i energije, ali i iskrenu veru u to da svaki uloženi napor donosi bolje ishode za pacijente i bolju budućnost za samu ustanovu.
Upravo takvo okruženje omogućilo je da proces akreditacije u ustanovi bude prepoznat ne kao puka administrativna formalnost ili spolja nametnuta obaveza, već kao izuzetno moćan alat za sistemsko i trajno unapređenje kvaliteta. Ovakvo viđenje akreditacije je plod dugogodišnjeg iskustva, promišljenog odnosa prema standardima i iskrene želje da se svaki sledeći korak bude bolji od prethodnog. Rukovodstvo ustanove, sadašnje kao i sva prethodna rukovodstva, prepoznavši značaj i potencijal ovog procesa, pružilo mu je punu podršku, ne samo kroz formalne odluke već i kroz svakodnevno usmeravanje, obezbeđivanje resursa i stvaranje klime u kojoj se unapređenje kvaliteta doživljava kao zajednički cilj, a ne kao pojedinačna obaveza.
Kada je reč o domenu standarda koji se odnose na bezbednost pacijenata, a posebno kada se govori o evidentiranju neželjenih događaja i upravljanju rizicima u najširem smislu, ustanova je ostvarila napredak koji se ne može zanemariti. Onaj ko prati razvoj ove ustanove kroz prethodne akreditacione cikluse može primetiti da se odnos prema rizicima suštinski promenio. Nekada se na rizike uglavnom reagovalo tek nakon što bi se oni materijalizovali u vidu neželjenih događaja; danas, međutim, ustanova sve više teži da te iste rizike predvidi, prepozna i spreči još pre nego što dođu do izražaja. Taj pomak od reaktivnog ka proaktivnom pristupu upravljanju rizicima predstavlja jedan od najznačajnijih i najtrajnijih rezultata čitavog akreditacionog procesa — rezultat koji ima dugoročne implikacije na kulturu bezbednosti koja se u ustanovi neguje i prenosi na nove generacije zaposlenih.
Posebno ohrabruje činjenica da proces akreditacije za zaposlene u ovoj ustanovi ne predstavlja novinu jer su oni su kroz prethodne cikluse već stekli iskustvo, izgradili navike i razvili svest o značaju ovog procesa. Timovi za akreditaciju, predvođeni koordinatorom za akreditaciju koji svojim autoritetom, znanjem i posvećenošću daje ton celom procesu, uspeli su da upravo u tom prepoznatljivom okruženju održe nivo angažovanja i entuzijazma koji je neophodan za uspešno sprovođenje svih aktivnosti. Njihova uloga nije bila samo tehnička ili koordinaciona već su oni bili nosioci ideje, motivatori, oni koji su podsećali na cilj i podsticali istrajnost kada bi se činilo da su svi resursi već iscrpljeni.
Čitav proces, baš kao i u svim prethodnim akreditacionim ciklusima, poslužio je kao temeljno i objektivno ogledalo u kojem se ustanova mogla sagledati u svoj svojoj složenosti. Omogućio je da se na jednom mestu saberu i sistematizuju mane i prednosti u funkcionisanju, da se otkriju skrivene slabosti, ali i da se prepoznaju oni segmenti rada koji su se pokazali kao modeli dobre prakse. Kroz taj proces samospoznaje, svest o potrebi unapređenja kvaliteta dodatno je učvršćena i podignuta na viši nivo, a istovremeno su precizno locirana ona mesta na kojima je unapređenje ne samo poželjno, već i prioritetno i neodložno. Timovi za samoocenjivanje, čiji su članovi uložili ogroman napor u pripremu za akreditaciju i pripremu za spoljašnje ocenjivanje, pokazali su izuzetnu posvećenost, odgovornost i profesionalnost. Njihov rad, često tih i neprimetan za spoljašnjeg posmatrača, predstavljao je okosnicu čitavog procesa — bez njihove marljivosti i preciznosti, bez njihove spremnosti da preispituju sopstveni rad i da tragaju za boljim rešenjima, ovako značajni pomaci ne bi bili mogući.
Na taj način, Opšta bolnica u Zrenjaninu pokazuje da akreditacija, kada se prihvati na pravi način, prestaje da bude cilj sam po sebi i postaje sredstvo — sredstvo za izgradnju bolje, sigurnije i kvalitetnije zdravstvene ustanove, sposobne da odgovori ne samo na današnje, već i na sve izazove koje budućnost donosi

The post Zrenjaninska bolnica akreditovana na maksimalnih 7 godina appeared first on ZR Klik.

U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ Zrenjanin će se u subotu,  28. marta 2026. godine, u periodu 8 do 14 časova obaviti skrining na tumore kože.

Biće pregledano 50 pacijenata, svih uzrasta. Tom prilikom svi građani, i oni bez zdravstvenog osiguranja, biće u prilici da besplatno obave preglede.

Građani treba da dođu u Specijalističku polikliniku Opšte bolnice Zrenjanin – šalter broj 11.

Skrining će se ponavljati dva puta mesečno u naredna 4 meseca.

Ovi skrininzi su organizovani u okviru projekta HEPASKIN”(Promovisanje otpornosti zdravstvenih sistema i jednak pristup nezi kože i jetre kroz RORS rešenja za skrining i tretman ) koji se realizuje se u okviru Interreg IPA program Rumunija-Srbija.

The post Još jedan skrining na tumore kože u zrenjaninskoj bolnici appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ će se u nedelju, 22. marta 2026. godine u periodu 8 do 14 časova, obaviti skrining na tumore kože.

Biće pregledano 50 pacijenata, svih uzrasta. Tom prilikom svi građani, i oni bez zdravstvenog osiguranja, biće u prilici da besplatno obave preglede.

Građani treba da dođu u Specijalističku polikliniku Opšte bolnice Zrenjanin – šalter broj 11.

Skrining će se ponavljati dva puta mesečno u naredna 4 meseca.

Ovi skrininzi su organizovani u okviru projekta HEPASKIN”(Promovisanje otpornosti zdravstvenih sistema i jednak pristup nezi kože i jetre kroz RORS rešenja za skrining i tretman ) koji se realizuje se u okviru Interreg IPA program Rumunija-Srbija.

The post Skrining na tumore kože u zrenjaninskoj bolnici appeared first on ZR Klik.

Svetska zdravstvena organizacija, u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka (UICC), svakog 4. februara tradicionalno obeležava Svetski dan borbe protiv raka.

U toku je druga godina trogodišnje kampanje (2025–2027.) koja u sam centar pažnje stavlja osobe obolele od raka i njihova autentična iskustva u borbi protiv ove bolesti.

Rak predstavlja jedan od vodećih globalnih javnozdravstvenih izazova, sa rastućim opterećenjem i izraženim regionalnim nejednakostima u obolevanju i umiranju.

U 2022. godini u svetu je registrovano oko 20 miliona novih slučajeva raka i 9,7 miliona smrtnih ishoda. Procene ukazuju da tokom života jedna od pet osoba oboli od raka, dok jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena umru od neke maligne bolesti.

Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće su lokalizacije i u obolevanju i u umiranju. Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od raka kod oba pola.

U uslovima rastućeg globalnog opterećenja rakom, uključivanje iskustava osoba koje žive sa rakom u kreiranje programa predstavlja važan korak ka unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite.
Apelujemo na građane da se odazovu na preglede u okviru skrininga koji su organizovani u našoj zemlji.

Za više informacija: www.worldcancerday.org

The post Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće lokalizacije i u obolevanju i u umiranju appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- U toku 2025. godine od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo je Opšta bolnica „Đorđe Joanović“ Zrenjanijn dobila ukupno preko 90.000.000,00 (devedeset miliona) dinara na osnovu javnih konkursa za finansiranje, odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova za: 

-aparat za anesteziju sa hemodinamskim pacijent-monitorom

-aparat za automatsko bojenje pločica za Odeljenje kliničke patologije

-elektrohirurška jedinica sa argonom za Odsek gastroenterologije

-četvorokanalni sistem za EMR i EP za Odeljenje specijaliostičko konsultativnih pregleda- neurologija

-endoskopski stub za ginekologiju, u Operacionom bloku

-endoskopski stub za cistoskopiju za Odeljenje urologije

-projektno tehnička dokumentacija za izvođenje radova na sanaciji urgentne rampe

-aparat za skrinig sluha kod novorođenčadi za Odsek neonatologije

-motorizovani baterijdki porođajni krevet za Odsek akušerstva

-CTG aparat za blizanačku trudnoću – 3 komada, za Odeljenje ginekologije

-Radovi na rekonstrukciji prilazne rampe objekta „Hirurški blok“

-Zamena rndgen cevi CT sistema na Odeljenju radiologije

-Popravka magnetne rezonance

-Popravka glave kamere laparoskopskog stuba

-Za učešće u Pilot projektu ranog otkrivanja raka pluča na teritoriji AP Vojvodine –

The post Bolnica od Pokrajine dobila preko 90 miliona dinara appeared first on ZR Klik.

Na današnjem seminaru o poslednjim aspektima povezanim sa hiruškim procedurama koje se  sprovode za onkološke pacijente i metodama za obradu tkiva i ćelija  za genomsku, imunofenotipsku i procenu citotoksičnosti govorili su dr Marija Đurić, asistent medicinskog tima projekta CROSSCARE iz Opšte bolnice „Đorđe Joanović“, dr Vanja Kunkin, direktor zrenjaninske bolnice, kao i Florina Bojin dr sci. med.

Seminar je organizovan u okviru projekta „Prekogranična  saradnja radi jačanja otpornosti kliničkog upravljanja kod pacijenata obolelih od  raka uspostavljanjem najboljih praksi u personalizovanoj dijagnostici zasnovanoj na  molekularnim metodama, lečenju i dugoročnoj nezi – CROSSCARE“ (eng. „Cross-border  cooperation to foster the resilience of clinical management in cancer patients by establishing best  practices in personalized molecular-based diagnostics, treatment, and long-term care- CROSSCARE“), a  koji se realizuje u okviru Interreg IPA programa Rumunija – Srbija.

O značaju i cilju projekta govorila je Karmen Pitić, administrativni i komunikacioni koordinator projekta CROSSCARE iz Okružne hitne kliničke bolnice u Temišvaru.

„Značaj ovog projekta je da se obezbedi oprema za bolnice, da se razmenjuju iskustva, da se znanje širi i da se zdravstvena nega podigne na viši nivo. Problem sa karcinomom je veliki problem i u Rumuniji i Srbiji, zato je ovaj projekat veoma značajan za nas, a ostvaren je zahvaljujući  Evropskoj uniji. Najveći značaj projekta je da podignemo svest ljudi i samih pacijenata“, istakla je Karmen Pitić.

Kroz prekograničnu saradnju zrenjaninske i temišvarske bolnice poboljšava se zdravstvena zaštita pacijentima obolelim od raka.

„Na seminaru je pružen uvid u poslednje aspekte povezane sa hiruškim procedurama koje se sprovode za  onkološke pacijente, dok je deo seminara posvećen i metodama za obradu tkiva i  ćelija za genomsku, imunofenotipsku i procenu citotoksičnosti“, rekao je dr Vanja Kunkin, direktor Opšte bolnice „Đorđe Joanović“.

Prekogranična saradnja radi jačanja otpornosti kliničkog upravljanja kod pacijenata obolelih od raka, uspostavljanjem najboljih praksi u personalizovanoj dijagnostici zasnovanoj na molekularnim metodama, lečenju i digoročnoj nezi.

Seminar je organizovan u hibridnom formatu i istom je bilo moguće  prisustvovati i onlajn.

„Projekat „CROSSCARE“ teži da podstakne prekograničnu saradnju u oblasti  onkologije, sa fokusom na dijagnostiku i unapređenje kapaciteta, čime će se poboljšati  zdravstvene usluge u pogledu dužine i kvaliteta života onkoloških pacijenata. Nova  medicinska oprema, zajedničke procedure, razmena znanja i obuke omogućiće izradu mape  genetskog profila karcinoma u regionu i kreiranje zajedničke strategije za suočavanje sa  pretnjama od raka, čime će se poboljšati zdravstveni sistemi u obe zemlje“, rekao je dr Vanja Kunkin, direktor Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ Zrenjanin.

Projekat je sufinansiran sredstvima Evropske unije kroz Interreg IPA program Rumunija – Srbija , prekograničnom saradnjom u onkologiji, do bolje zdravstvene zaštite i više vremena i nade  pacijentima obolelim od raka – bolji život uz dijagnozu i negu Opšta bolnica „Đorđe Joanović“ Zrenjanin je, u saradnji sa Okružnom hitnom kliničkom  bolnicom „Pius Brinzeu“ Temišvar (Rumunija), novembra meseca 2024. godine započela  projekat pod nazivom „Prekogranična saradnja radi jačanja otpornosti kliničkog upravljanja  kod pacijenata obolelih od raka uspostavljanjem najboljih praksi u personalizovanoj  dijagnostici zasnovanoj na molekularnim metodama, lečenju i dugoročnoj nezi – CROSSCARE“ (eng. „Cross-border cooperation to foster the resilience of clinical management  in cancer patients by establishing best practices in personalized molecular-based diagnostics,  treatment, and long-term care- CROSSCARE“), koji se realizuje u okviru Interreg IPA programa  Rumunija – Srbija.

Projekat „CROSSCARE“ bavi se rešavanjem problema nejednakog pristupa  zdravstvenim uslugama, tretirajući posebno problem karcinoma koji predstavlja ozbiljnu  pretnju po zdravlje u obe partnerske zemlje u pogledu učestalosti, prevalencije i smrtnosti.

Uz korišćenje napredne opreme i metoda (NGS – sekvenciranje nove generacije,  protočna citometrija, qRT-PCR, testovi citotoksičnosti), kroz projekat će se izraditi smernice i  implementirati precizne dijagnostičke procedure i personalizovane terapije za onkološke  pacijente u prekograničnom regionu, dok će nakon hiruškog lečenja svi prikupljeni podaci biti  obrađeni i interpretirani pomoću softverskog ekspertskog sistema zasnovanog na  algoritmima, koji će pružati terapijske preporuke za solidne tumore.

„Projekat je počeo sa realizacijom 28. novembra 2024. godine i trajaće do 27.  novembra 2026. godine, a ukupna vrednost projekta je 1.833.281,50 evra, od čega 1.558.289,27 evra iznosi sufinansiranje Evropske unije,  dok će zrenjaninska bolnica dobiti nešto više od 700.000 evra. Veći deo novca biće potrošen na opremu koja će služiti za opremanje sala, hirurških ambulanti, za unapređenje nekih konferencijskih mogućnosti kako bismo to znanje i stečeno iskustvo mogli među nama da razmenjujemo i da komentarišemo slučaje koje smo radili. Cilj ovog projekta jeste da onkološke pacijente sa solidnim tumorima uzorkujemo, kako putem krvi, tako i putem uzorka tumora i šaljemo te uzorke u u Rumuniju  u Istraživački centar onkogije gde će oni dalje sprovoditi genetska i molekularna ispitivanja kako bi svaki taj onkološki pacijent mogao da dobije personalizovano lečenje, znači hemioterapiju koja  najviše odgovara isključivo toj osobi. Jedan od ciljeva je i da se nađe neki zajednički marker na svim tim tipovima tumora sa različitih organa i organskih sistema kako bi našli zajednički lek koji bi možda mogao da da deluje na sve te tumore, kao i da se razviju registri za onkološke pacijente u cilju najboljeg lečenja“, rekao je dr Vanja Kunkin.

The post Zahvaljujući prekograničnoj saradnji naše bolnice u onkologiji – više vremena i nade za pacijente obolele od raka appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Danas, 30. septembra 2025. godine, u Hotelu Vojvodina održana je početna konferencija projekta „ORALERT 2025: Jednak pristup inovativnim skrining rešenjima za oralni HPV“, (eng. „ORALERT 2025: Equal access to innovative screening solutions for oral HPV“), koji realizuje Opšta bolnica ,,Dorđe Joanović“ Zrenjanin, u saradnji sa Univerzitetom medicine i farmacije „Viktor Babeš“ iz Temišvara u okviru Interreg IPA programa Rumunija – Srbija.

Direktor zrnjaninske bolnice „Đorđe Joanović“ dr Vanja Kunkin zahvalio se partnerima na projektu, kao i lokalnoj samoupravi na pruženoj podršci i istakao da su u periodu od dve godine koliko će projekat trajati, planirane različite aktivnosti usmerene na jačanje kapaciteta zdravstvenih radnika za preciznu dijagnostiku oralnog HPV-a putem inovativnih i efikasnih dijagnostičkih metoda, kao i strateška ulaganja u opremanje zdravstvenih ustanova, uključujući nabavku najmodernije medicinske opreme.

„Deo projekta biće posvećen unapređenju dostupnosti zdravstvenih usluga vezanih za HPV i oralno zdravlje, kroz razvoj i primenu digitalnih rešenja (mobilne aplikacije) koja će omogućiti korisnicima da obavljaju virtuelne konsultacije sa medicinskim stručnjacima, kao i unapređenju informisanosti i svesti mlađe populacije o oralnim oboljenjima povezanim sa HPV-om i prevencijom, kako bi zaštitili svoje zdravlje.

Poboljšanjem pristupa i kvaliteta zdravstvenih usluga, projekat će doprineti ranom otkrivanju, efikasnijem lečenju i smanjenju učestalosti oralnog raka povezanog sa HPV-om u ciljanoj populaciji i uključiće najmanje 3000 mladih uzrasta od 18 do 24 godine“, rekao je dr Vanja Kunkin.

Projekat je počeo sa realizacijom 23. novembra 2024. godine i trajaće do 22. novembra 2026. godine.

„Ukupna vrednost projekta je 1.942.421,65 evra, od čega 1.651.058,40 evra iznosi sufinansiranje Evropske unije, od toga zrenjaninska bolnica dobija 600.000 evra, a 400.000 evra će biti namenjeno samo za  medicinsku opremu, što znači da će se završiti do kraja sledeće godine kako je planirano. To su aktivnosti predviđene u okviru dve godine. Glavni fokus ovog projekta jeste podizanje svesti mladih od 18 do 24 godine u pogledu HPV infekcije organa usne duplje glavni. Vodeći na ovom projektu je Univerzitet za medicinu i farmaciju Viktor Babez u Temišvaru, a mi smo samo partneri na tom projektu. Oni će vršiti edukacije naših stručnjaka za grlo i nos, kao i pratećeg medicinskog osoblja koji treba da nauče nešto novo u vezi sa skriningom rane dijagnostike,kao  i lečenja bolesti organa usne duplje. Cilj  projekata jeste edukacija mladih od 18 do 24 godine, da kroz razne aktivnosti preko srednjih škola i fakulteta prolaze skrining. Pokušaćemo rano da detektujemo ta oboljenja i da probamo na vreme da ih izlečimo i preveniramo neke veće komplikacije. Takođe, ono što nam je jako bitno jeste ta medicinska oprema koju ćemo dobiti, biće  upotpunosti opremljena ORL sala, novi sto, lampe, anesteziološki aparat i još mnogo propratne opreme. Otvaramo novu ambulantu, pored stacionara ORL koja će se baviti pregledima i manjim intervencijama, a obnavljamo i njihovu informatičku opremu, a u sklopu toga i mrežnu opremu za za čitavu bolnicu“, istakao je direktor zrenjaninske bolnice.

„Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da sarađujemo sa našim prijateljima iz Srbije na ovom divnom projektu. Naišli smo na vrlo dobru saradnju sa zrenjaninskom bolnicom  koja iz dana u dan radi vrlo dobro sa pacijentima. Drago nam je što možemo da sarađujemo sa jednom bolnicom koja je pristupila veoma ozbiljno i da budemo partneri na ovom veoma bitnom projektu koji prevazilazi nacionalne granice i možemo slobodno da kažemo da je ovo jedan međunarodni problem na kojima zajedno radimo.  Najbitnije je da istaknemo to da se otkriva bolest HPV, a nakon toga nadamo se da ćemo u drugom i trećem delu da bolest tretirati na način na koji je to potrebno“, rekao je Kosmin Sinesku zaposlen na Univerzitetu Viktor Barbeš u Temišvaru.

„Grad Zrenjanin u proteklom vremenu učestvovao je u međunarodnim projektima, kai i IPA projektima. Nešto što je najpoznatije je proširenje dela Begeja, a to je izrada pristana zajedno sa vodama Vojvodine, ali ono što je trenutno aktuelno je projekat Blue Sky koji ima za cilj ozeljenjavanje Trga Zorana Đinđića,  kao i da grad Zrenjanin u narednom periodu ima elektro punjače i to je ono što je sigurno veoma bitno za sve naše sugrađane. Isto tako moram da kažem da je Grad Zreninjanin podržava kada institucije našeg grada konkurišu na  projekte sa ciljem da stvorimo bolje uslove za naše sugrađane“, rekao je zamenik gradonačelnika Saša Santovac.

The post Zrenjaninska bolnica dobija 600.000 evra kroz projekat „ORALERT 2025“ appeared first on ZR Klik.

Današnja predavanja su akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije za lekare.

Predavanja su održali lekari iz UKCV Dr Živko Jovičić, Dr Nada Pekić; dr sc. med Dušan Grujić i Dr Božidar Dejanović) i jedan predavč, iz Opšte bolnice „Đorde Joanović“ Zrenjanin, prim. dr sc. med. Sofija Lugonja.

Docent Srđan Marković, gastroenterolog u Kliničko- bolničkom centru Zvezdara i sekretar gastroenterološke sekcije srpskog lekarskog društva istakao je da je današnji događaj zapravo redovna sekcija, redovni sastanak gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva koja se  održava  jednom u tri četiri meseca.

„Posle više decenija sekcija se održava upravo u Zrenjaninu koji je poznat kao grad u kome se gastroenterologija dobro radi. Imaju dobro  gastroenterologe  i mislim da će biti savršeni domaćini ovog događaja“, rekao je  Marković.

Domaćin  današnjeg skupa bio je Odsek gastroenterologije Opšte bolnice Zrenjanin.

Na samom početku nastupio je Gudački kvartet Zrenjaninske filharmonije.

The post Gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva održana u Zrenjaninu appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- U Opštoj bolnici Đorđe Joanović danas su predstavljene nove operacije koje se od nedavno rade u ovoj ustanovi, laparoskopska operacija bubrega i laparoskopska operacija ehinokokne ciste.

O novim metodama na današnjoj konferenciji za medije govorili su  v.d.direktora dr Vanja Kunkin, specijalista opšte hirurgije i dr Stefan Veselinović, specijalista urologije.

„Na današnjoj konferenciji želimo da promovišemo ono što radimo i želimo da pokažemo da zrenjaninska hirurgija i hirurške grane napreduju u pogledu svetskih smernica i načina lečenja određenih oboljenja. Samo hirurško odeljenje bavi se laparoskopijom unazad više od dve decenije i uvek smo bili tu negde na početku među pionirima laparskopije u Vojvodini, a možda i u celoj državi, nismo kaskali za drugim kućama i gledali smo u startu da uvedemo tu proceduru, jer smo uvideli njene prednosti za pacijente za njihov oporavak i za efikasnost i efektivnost lečenja.

U Zrenjaninu imamo višedecenijsko iskustvo u laparoskopskim operacijama.  Naši učitelji su laparoskopsku operaciju ehinokokne ciste započeli među prvima u  Vojvodini i tu veštinu i prednosti te operacije su preneli na nas. Trudimo se da poboljšamo i podignemo na neki novi nivo. Pre jedno mesec i po dana  Kliničkom centru Vojvodine je objavio da  su prvi u Vojvodini uradili  operaciju tog oboljenja na laparoskopski način, što je nama  bio neki podstrek da i im mi krenemo tim putem. Bila je to koincidencija da smo i mi imali pacijentkinju koja je bila odličan kandidat za tako nešto i mi smo tu operaciju izveli. Tako da možemo da kažemoda su oni prvi u Vojvodini, a da smo prvi u okrugu koji smo izveli tu oeraciju.

Ehinokokna bolest je parazitarno oboljenje koje se u našim krajevima uglavnom prenosi sa pasa na čoveka. Prvi organ i 75% slučajeva koji je pogođen je jetra, dalje može da prođe do pluća, a najređe prolazi do drugih organa. Operacija koju smo izveli nosi veliki broj rizika i naš zadatak je bio da te rizike smanjimo na minimum. Do sada smo te operacije izvodili klasično, kada se pacijentkinja javila pre mesec dana sagledali smo rizike kojima bi izložili pacijentkinju i došli do zaključka da smo sposobni da sve rizike smanjimo na minimalni nivo, jer smo imali i sva sredstva koja su neophodna za ubijanje tog parazita tokom same operacije i da sprečimo širenje i komplikacije koje se dešavaju tokom same operacije. Ono što što su najčešće komplikacije to je  anafilaktički šok, ukoliko slučajno pukne cista tokom operacije i ako se te male male ćerke ciste i skoleksi rašire po peritarnoj duplji oni mogu jednostavno da  se prime i da nastave da žive i na ostalim delovima. Obzirom da su mali često bude da  se oni razviju, a da mi nismo ni svesni dok ne počnu da prave opet kao i na samoj jetri.

Operaciju smo izveli na bezbedan način zajedno sa uklanjanjem žučne kese koja je isto bila obolela. Operacija je trajala dva sata,  pola od toga je trajalo samo  ubijanje tog parazita sredstvima koje smo nabavili. Možemo reći da smo uradili dobar posao, jer kada smo otvorili cistu nije bio nijedan taj skolex niti ćerka cista i sve su mogli bezbedno bez ikakvog rizika da uklonimo. Pacijentkinja je otpuštena kući nakon dva dana bez jedne komplikacije i na kontroli je bila sasvim dobro i subjektivnog i kliničkog nalaza“, rekao je dr Vanja Kunkin.

„Referentne ustanove i klinike su prve u novinama u medicini, a naše je da sve novine koje implementiraju da uvodimo kod nas i da našim pacijentima pružimo barem istu, ako  ne i bolju usluču. trend u budućnosti je da povećavamo broj laparoskopskih operacija i da vršimo edukaciju našeg kadra i da se usavršavamo u svakom pogledu“ istakao je direktor zrenjaninske bolnice dr Kunkin.

POSLEDNJIH GODINA BROJ TUMORA NA BUBREZIMA  UDVOSTRUČEN!

O benefitima laparoskopske operacije bubrega govorio je dr Stefan Veselinović, specijalista urologije.

„Naša ustanova ima dosta veliko iskustvo što se tiče klasičnih metoda operacija na bubrezima pogotovo tumora bubrega. Nažalost,  uočava sa tendencija porasta broja pacijenata sa tumorima bubrega ne samo u našem regionu, već  i celoj Vojvodini i u rumunskom delu Banata. Te nam se javila ideja da se usavršimo što se tiče minimalno invazivne hirurgije. Poslednjih pet meseci smo otpočeli edukaciju sa Kliničkim centrom Vojvodine, edukacija je odobrena od strane načelnika klinike za urologiju profesora Saše Vojinova, a samu edukaciju vodi profesor Dimitrije Jeremić koji dolazi u našu bolnicu i zajedno sa nama operiše laparoskopski različite različite operacije na bubrezima. Poslednjih mesec dana smo učinili prvu samostalnu laparoskopsku radikalnu fektomiju to je operacija tumora na bubrigu. Operacija je bila pod budnim okom profesora Jeremića, kao glavni i glavni i odgovorni za edukaciju. Urađena je u timu dr Siniše Savovića anesteziolog, dr Bojana Jovanović urolog i moja malenkost. Pacijentkinja se odlično oporavila i vrlo smo ponosni na na ovu činjenicu.

Benefit samih laparoskopskih operacija na bubrezima je mnogostruk, pored toga ono što je najbitnije pacijentima jeste da da im ostaju manji ožiljci, ali to to nije najbitnija stvar u čitavoj operaciji, ono što je nama veoma bitno je da je jako dobra vizualizacija samog bubrega i samog tumora, da se koristi mnogo manje analgetika odnosno pacijenti su mnogo manje bolni i njihov oporavak je mnogo brži“, rekao je dr Stefan Veselinović.

The post U zrenjaninskoj bolnici prvi put urađena laparoskopska operacija bubrega i ehinokokne ciste appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Opštu bolnicu „Đorđe Joanović“ Zrenjanin su 20. marta 2025. godine posetili sveštenici Srpske Pravoslavne Eparhije banatske, na čelu sa mitropolitom banatskim, vladikom Nikanorom. Tom prilikom Opštoj bolnici je uručena donacija dva EKG aparata, ukupne vrednosti 321.120,00 dinara.

The post Zrenjaninskoj bolnici uručena vredna donacija appeared first on ZR Klik.