Izložba crteža Nikole Džafa pod nazivom „Večera za zeca“ u Salonu Savremene galerije Zrenjanin

Zrenjanin- U ponedeljak, 12. marta u 19 časova u Salonu Savremene galerije Zrenjanin otvara se samostalna izložba crteža Nikole Džafa pod nazivom „Večera za zeca“. Izložbu će otvoriti dr Silvia Dražić, autor teksta u katalogu izložbe.

„Večeru za zeca čini sedam slika velikog formata. Džafo formalnu koncepciju svojih izložbi neretko oslanja na simboliku brojeva. Brojevi prevladavaju nered, oni su put iz nereda u red i, upućujući na nešto već poznato, ugrađeno u istoriju kulture, pružaju prvo uporište za čitanje slika. Tako su slike u ciklusu Lepus in fabula ispratile Hrista na četrnaest stanki duž Via dolorosa i Golgote. Iz prezasićenog simboličkog kapitala broja sedam autor ovde upućuje na one u našoj kulturi najvidljivije: na sedam smrtnih grehova, na radnu sedmicu stvaranja sveta ili umetničkog dela, ili na sedmi dan odmora – (re)kapitulaciju.
Slike su narativne. Aproprišu se, uzajamno dekonstruišu i reinterpretiraju citati preuzeti iz istorije slikarstva, mitski prizori, refleksivne krhotine, slike sećanja preslikane iz vlastitog iskustva. I na svakoj, kao fon na kojem se događaji odigravaju, nalaze se zečevi. Zec je višedecenijski pratilac stvaralaštva Nikole Džafa. Od kada se 1994. obreo u kavezu na kupusištu izložbe Art vrt, svašta je proživeo. Ispratio je umetničke akcije, performanse, kandidovao se za gradonačelnika, stigao do Golgote, čak se i institucionalizovao. Kao posmatrač, svedok, saučesnik, ali uvek kao nosilac verfremdungseffekt-a koji destabilizuje društvene i umetničke kanone: kao onaj koji otvara drugu perspektivu. I na slikama iz ciklusa Večera za zeca njegova se uloga nije promenila. No, to je sad i jedan samosvesni, ponekad umorni, ponekad gnevni zec. Gleda drugim očima ali iznutra. I tu se najpre nahodi nešto novo: „Tamo gde se obično pojavljuje objekat, sada se pojavljuje subjekt koji ima sposobnost da gleda i odgovara na poglede“ (P. Sloterdijk). I da postavlja pitanja.“

(odlomak iz teksta Silvie Dražić, Kako je zec našao večeru)
NIKOLA DžAFO (1950, Novi Sad)
Diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Beograd. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine. Od 1990. pasivizira bavljenje slikarstvom i maksimalno je aktivan u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Idejni tvorac i pokretač grupe LED ART (1993), s kojom kreira i realizuje više od trideset projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra “Led art” u Novom Sadu (2000). Iste godine, u podrumu u ulici Grčkoškolska 5, pokreće Art kliniku, s utopijskom idejom da umetnost može da menja i leči svet. Godine 2013, posle eutanazije Art klinike, u novom radnom prostoru učestvuje u pokretanju i formiranju Šok zadruge, koja pokušava da stane na noge i funkcioniše na istim etičkim principima kao i prethodna umetnička udruženja. Od 2013. ponovo se bavi slikanjem, vajanjem, crtanjem, zanatima koje  je  izučavao. Za izložbu „Lepus in fabula“, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, dobio Politikinu nagradu, 2012. godine.

Silvia Dražić, diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirala teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, doktorirala na Centru za rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu.
Bavi se istraživanjima u oblasti teorije književnosti i umetnosti, feminističke teorije i rodnih studija, te prevođenjem teorijskih tekstova sa engleskog jezika. Pored monografija Istina i tumačenja (1985) i Stvarni i imaginarni svetovi Judite Šalgo (2013)  objavila niz tekstova iz ovih oblasti u časopisima i novinama.  Učestvuje u radu Ženskih studija,  Centra za rodne studije, MMC LED arta i Alumnistkinja rodnih studija.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap