Održan sastanak građana o daljinskom grejanju i radu Gradske toplane

Sastanak građana o daljinskom grejanju i radu Gradske toplane Zrenjaninski socijalni forum organizovao je u ponedeljak 29. oktobra na Bagljašu. Uvodno izlaganje održao je Aleksandar Korovljev, mašinski inženjer.

„Poslednjih godina cena daljinskog grejanja u Zrenjaninu bila je među najvišim u Srbiji. Osiromašeno stanovništvo nije u stanju da plaća sve veće cene komunlanih usluga pa najsiromašnijim preti opasnost da ostanu bez stanova zbog neizmirivanja komunalnih računa. Opravdano se sumnja da zrenjaninska Gradska toplana od građana naplaćuje i nepostojeće troškove i tako zida cenu. Do sada čelnici ovog javnog preduzeća nisu pokazali preveliko razumevanje za primedbe koje su obično odbijali, a pri tom su davali neuverljiva objašnjenja“, ističu organizatori tribine.

Dodatni problem je što oni stanari koji žele da otkažu centralno grejanje to ne mogu da učine zbog uslova koje je teško ispuniti. Cilj sastanka je bio je da se građani mobilišu kako bi zajedničkom akcijom zaštitili svoje interese u odnosu sa jednim moćnim monopolskim javnim preduzećem.

Aleksandar Korovljev izneo je tehničke podatke o Toplani i pravnu regulativu u vezi sa daljinskim grejanjem. Kotlarnica u Zrenjaninu koristi prirodni gas, vrelovod i podstanice u zgradama su vlasništvo Toplane, tj Grada, a unutrašnje, sekundarne instalacije u zgradama su vlasništvo stanara.

Prema Zakonu o energetici toplanski sitemi moraju da pređu na tarifni sistem, tj naplatu po utrošku, što je u Zrenjaninu i učinjeno. Bilo je predviđeno da do 2015 godine sve toplane u Srbiji pređu na ovaj način naplate, ali u Beogradu i Novom Sadu još ne primenjuju Zakon. Uredbom su definisani operativni troškovi koji se sastoje od varijabilnog i fiksnog dela.

Varijbilni zavisi od obima proizvodnje, u šta spada proizvedena energija, potrošena električna energija, priprema vode i sl. U fiksne troškove spadaju plate zaposlenih, troškovi osiguranja, održavanje, bankarske provizije, takse, porezi, i rizik od neizvršene naplate koji iznosi oko 5% i koji toplane napalaćuju od onih potrošača koji izmiruju obaveze.

Uredbom je regulisana i najniža efikasnost sistema, ukoliko je neka toplana neefikasnija od propisanog minimuma, taj trošak ne može da uđe u cenu i da se prevali na potrošače. Prema Zakonu o komunalnim delatnostima, jedinice lokalne samouprave bi trebalo da anketiraju građane o tome da li su zadovoljni
komunalnim uslugama, i da preduzmu određene mere ukoliko je više od polovine građana nezadovoljno.

Prema mišljenu Korovljeva, gradska Odluka o daljinskom grejanju u Zrenjaninu nije u skladu sa Zakonom, nju bi trebalo promeniti i
ukinuti monopolski položaj Toplane. Prema Odluci, potrošač koji želi da se isključi iz sistema daljinskog grejanja to mora da uradi van grejne sezone i mora da prikupi potpise svih stnara. Ali, i ukoliko se isključi, mora da plati fiksni deo. Cenu grejanja predlaže Toplana, a odobrava je Gradsko veće. Ipak, gašenje
Toplane ne bi bilo rešenje. Korovljev smatra da sistem daljinskog grejanaja može da konkuriše drugim sistemama, ali samo ukoliko je ispunjeno više uslova

Glavni uslov je velika gustina priključaka, ukoliko su objekti razbacani transportni troškovi su veliki i nije moguće efikasno grejanje. Toplotna mreža u Zrenjaninu je jako razvučena, Toplana se nalazi izvan grada, toplovodi su dugački. Sistem je projektaovan u vreme kada energija nije bila skupa. U velikim gradovima stanje je povoljnije nego kada su u pitanju male toplane, zbog mnogo veće gustine zgrada. Takođe, da bi daljinsko grejanje dobro funskcionisalo neophodno je da efikasnost sistema bude visoka. Zrenjaninska toplana ima dva kotla koji su relativno novi, a po zvaničnim podacima njihova efikasnost je 97%, što je dobro. Propisani minimum efikasnosti za vreleovod je oko 90% za toplane do 100 megavata. Zvanični podatak za Zrenjanin je 92%, Korovljev sumnja da je taj podatak tačan. Vrelovod je poslednjih godina obnovljen, gubici su ranije bili znatno veći.

U sekundarnim mrežama je veliki haos. U nekim zgradama podstanica je u podrumu, tu nema gubitaka, ali u drugim instalacije su duže, prolaze
kroz zemlji i tu ima velikih gubitaka, što se vidi i u računima. U siromašnim društvima kao što je naše ovi problemi teško mogu da se reše. Cena grejanja zavisi od cene energenta, kako se kreće cena gasa tako se menja i cena grejanja, ali zavisi i od cenovne politike toplane.
Građanin Slobodan Knežević tvrdi da je u Novom Sadu grejanje čak za 35% jevtinije nego u Zrenjaninu, slično je i u Beogradu i Šapcu. On tvrdi
da bi se veliki broj stanara isključio sa daljninskog grejanja kad uslovi ne bi bili tako strogi.

Naveo je da toplana uplaćuje dodatno penziono osiguranje svojim zaposlenim, a prema izveštaju Državne revizorske komisije imala je i nekakvih dodatnih troškova u iznosu od 12.500.000 din.. U većini gradova za isključivanje je dovoljan pristanak polovine ili dve trećine stanara. Knežević je primetio da dve trećine stanara iz njegovog ulaza još nisu izmirili dugove iz prošle grejne sezone. Sa velikim komunalnim troškoima pada cena nekretnina.

U diskusiji je istaknuto da se stanje sa daljinskim grejanjem u Zrenjaninu neće promeniti ukoliko se sami građani više ne angažuju, na primeru Niša vidi se da je to moguće. Političke oligarhije koje kontročišu javna preduzeća neće samoinicijativno odustati od njihovog monoplskog položaja, to će se desiti samo ukoliko donosioci odluka budu pod neposrednim pritiskom odozdo.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap