Posle dve godine Momir Rnić najbolji igrač i strelac napušta Proleter

Sport- Proleter je ostao bez najboljeg igrača i strelca. Posle dve godine, Momir Rnić je napustio redove zrenjaninskih „crveno – belih“ i karijeru će nastaviti u Severnoj Makedoniji. Skoplje je novo odredište, a Metalurg sedmi klub u bogatoj karijeri sjajnog levog beka.

-U kontaktu smo poslednjih 10. dana – počeo je razgovor iskusni golgeter. – Razgovarao sam sa trenerom Zoranom Kastratovićem, dogovor je postignut i overio sam ugovornu obavezu. Imam veliku podršku u supruzi Aleksandri i porodica će biti sa mnom .
-Zašto baš Metalurg?

-Želeo sam nove izazove i mnogo mi se svidela strategija Metalurga. Imaju dobar plan i velike ciljeve u čijim ostvarenjima želim da učestvujem i dam doprinos. Hoće da pokušaju da sruše Vardar i Rabotnički, sada su treći i žele da budu prvi. Biće tu još novajlija, neću biti jedini. Uz sve, Skoplje je lep grad i nije daleko od rodnog Zrenjanina.
-Malo ih zna da su vas, prošlog leta, hteli iz Vojvodine, Metaloplastike, da je Vujović zvao pri preuzimanju Železničara, imali ste i priliku da se vratite u Bundes ligu…
-Zvali su, ali sam i pored poziva klubova sa domaće scene, ipak ostao u Proleteru. Kad sam se, pre dve sezone, vratio iz Nemačke, želeo sam da pomognem da se Proleter, posle decenije, vrati u superligaško društvo, a onda sam ostao u matičnom klubu da odigram elitu. Čini mi se da ovde mogu da igram samo u Proleteru. Videćemo posle Metalurga šta će se dešavati.
-A, Nemci, zvali su vas?
-Jesu, tamo sam igrao sedam godina u tri kluba, bilo je odlično, ali sam hteo nešto novo. Nikad ne reci nikad, a ja se mnogo radujem novim izazovima u novom klubu i Metalurg je moj pravi izbor. Našao sam sebe u njegovim ambicijama. Dugo sam razmišljao, povezao sve sa životom porodice i odlučio da karijeru nastavim u skopskom superligašu.
-Koliko traje važnost ugovora?
-Potpisao sam na godinu dana i važno je da obostrano budemo zadovoljni i lako je saradnju produžiti. Zadatak je da se klub vrati na šampionsku stazu, bili su prvi šest puta, poslednji put 2014, trijumfovali su pet puta u Kupu, igrali četvrfinale Lige šampiona. Kažem, svideo mi se projekat i podsetilo me na prve inostrane korake, kad sam iz Proletera otišao u Sloveniju.


-Ove godine od Proletera se više očekivalo, završio je u plej autu?
-U pravu ste, svi smo više očekivali. Sad, šta je, tu je i u sportu treba puno strpljenja i ne može se preko noći do velikih rezultata. Treba više iskustva, rivali su ga imali, a i kockice treba da se slože. Proleter ima potencijala i šansu da bude bolji u narednoj sezoni. Dobro smo radili, bili posvećeni, ali nismo došli do željenog. Što se plej auta tiče, mislim da se prvenstvo neće nastaviti. Mere su ublažene, počelo je sa treninzima napolju, ali je sve teže i rizičnije u zatvorenom prostoru.
-Imali ste, u drugom delu, najmladjeg trenera Gorjana Spahića, kojem je Ljubomir Obradović prepustio vodjenje tima?
-Imao sam dobru saradnju i sa Ljubom i sa Spahićem. Spahić je mlad, dobro je vodio ekipu, Ljuba mu je pomagao i ima šansu da napreduje. Proleteru uvek želim najbolje i navijam za njega.
-Za kraj, kako ste se, u pandemiji korona virusa, privikli na dane bez treninga, poznato je da ste predhodnih godina redovno vežbali i u pauzama izmedju sezona?
-Čovek se na sve privikne, a sportistima je u ovakvim situacijama lakše. Navikli smo na karantine i disciplinu. Vežbao sam koliko su uslovi u ovakvoj situaciji dozvoljavali, vodio računa o socijalnoj distanci i pretrčao dosta kilometara. Zadovoljan sam kondicjom, nedostaje rad sa ekipom i jedva čekam zajedničke treninge – rekao je Momir Rnić, novi član Metalurga koji je prvo Sportski Žurnal izvestio o prelasku u skopski Metalurg.

Na pitanje šta je rekao otac, čije ime nosi, Momir Rnić je odgovorio.
-Kad sam mu rekao da sam prihvatio ponudu Metalurga, pružio je podršku i poželeo sreću. Kad su odzvolili rad kafića, otišli smo i popili kafu. Uvek je uz mene, medjutim, odluke sam donosim – kaže Momir.

Svaku Proleterovu utakmicu u Zrenjaninu, Momirov sin Ognjen odgledao je u društvu slavnog dede Čapeta. U poluvremenu bi bili na terenu i deda bi „branio“ unukove šuteve ka mreži.
-Sinu je lopta glavna igračka, kao nekad meni. Vodio sam ga na treninge i dok je tim vežbao, on se družio sa dedom. Da li će nastaviti tradiciju, ne znam, rano je o tome. Kad poraste, sam će da odluči – veli novi član Metalurga za sina Ognjena, a ako je suditi sa strane, biće i treći Rnić u rukometu, Ognjen već pokazuje kako tata izvodi skok šut.

Momir je uspeo da se uspešno izbori sa pritiskom koje sa sobom nosi činjenica da je sin slavnog oca u istom poslu. Čape je bio fenomenalan na poziciji pivotmena, bio je proglašen najboljim odbrambenim igračem sveta, a kad smo, u juniorskim danima, upitali Momira zašto nije i on pivotmen, odgovorio je.

-Kad sam počeo u pionirima Proletera, niko pivotmenu nije dodavao loptu, a ja sam odmah krenuo na mestu beka – tada je za Sportski Žurnal, dečački iskreno rekao Momir i u svim uzrasnim kategorijama bio je prvi strelac Proletera.

Tekst: Budimir Cvijetić

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap