Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Proslavlja se dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću, jer prethodi danu Hristovog rođenja.

Badnji dan je pun običaja, simbolike i živopisnih radnji. Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom. Badnje veče se provodi u krugu porodice, dok deca pevanjem božićnih pesama čestitaju svojim komšijama Badnje veče.
Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali.

Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, malo kojih se održalo do danas.

  • BADNJAK
Po tradiciji, običaj sečenja badnjaka  vezuje se  za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
  • TRPEZA
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu. U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina uz po seme drena, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
  • KORINĐANJE

Korinđanje je stari običaj koji se zadržao samo u nekim delovima Vojvodine, gde deca pevanjem božićnih pesama čestitaju svojim komšijama Badnje veče, a za uzvrat dobijaju darove. Deca se u sumrak okupljaju u manje grupe i pevajući specialne pesmice baš za tu priliku odlaze redom u kuće svojih komšija i prijatelja. Na vartima ih dočekuju domaćini i časte ih slatkišima, jabukama, šljivama, orasima. Nažalost danas je sve manje korinđaša i ovaj narodni običaj polako izumire, posebno u gradskim sredinama.

 

U  crkvenim portama veliki broj ljudi zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.

NARODNA VEROVANJA NA BADNJI DAN:

  •  Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić.
  • Oni koji su se sa nekim tokom godine posvađali, na Badnji dan praštaju i mire se.
  • Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.
  • Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.
  • Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
  • Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.