Politika- Klub penzionera Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin najoštrije kritikuje povećanje cene struje od 3, 9 posto.

„Kao i uvek sve ide po leđima građana, jer struja poskupljuje samo za građanstvo, a ne i za industriju, a opterećenje je još i veće jer dolazi u vreme grejne sezone. Upozoravamo da je materijalno-finansijski položaj penzionera ionako veoma loš, jer oko milion penzionera živi sa manje od 200 evra mesečno. Kada pogledamo kolika je potrošačka korpa, jasno nam je da oni od tog novca ne mogu da prežive. Penzioneri nemaju novca ni za lečenje niti za najosnovnije potrebe. Danas su mnogi penzioneri na granici bede, jer od svojih malih primanja izdržavaju decu koja su ostala bez posla ili ga još uvek nisu ni našla. Penzioneri se ne hrane kako treba, ne greju se kako treba, a dažbine koje treba da plaćaju, stalno se povećavaju. Posebno opterećenje za penzionere izazvano je donošenjem Zakona o privremenom načinu isplate penzija 2014. godine bez javne rasprave, uz obrazloženje Vlade da je ta mera neophodna zbog toga što se Srbija suočava s teškim finansijskim problemima i što je “blizu bankrota”. Iako je Zakon ukinut krajem prošle godine, a najavljeno je povećanje penzija od 5 posto, sve to izaziva brojna pitanja. Pre svega, povećanje od 5% nije dovoljno, osim toga nepravedno je prema onima koji imaju male penzije te bi trebalo razmisliti da povećanje bude proporcionalno, a ne linearno. Takođe, postavlja se pitanje šta je sa obeštećenjem penzionera za novac koji im je zakinut proteklih godina. Korisnici penzija očekuju da im država vrati uskraćene iznose penzijskih primanja. Prava po osnovu penzijskog osiguranja produkt su minulog rada i uplaćenog doprinosa. Prosto ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, bez obeštećenja penzionera velika je nepravda“, rekao je Šandor Šomođi Klub penzionera Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin.

Klub penzionera LSV Zrenjanin poziva predstavnike vlasti da pokažu bar minimum odgovornosti i, kada donose odluke, prvo razmisle o tome kakve će to posledice imati na najugroženije članove našeg društva. Vlast mora misliti na penzionere i stvoriti im bolje uslove za život, jer penzioneri zaslužuju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, adekvatna primanja i dostojanstven život.

The post Koliko još penzioneri mogu da podnesu? appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- Manifestacija „Najbolje vino Banata“ organizuje se u Kulturnom centru Zrenjanina u toku februara 2019. godine. Organizatori su Klub Vina iz Zrenjanina, Kulturni centar Zrenjanina i Turistička organizacija grada Zrenjanina a pokrovitelj manifestacije je Grad Zrenjanin.

Završnica manifestacije biće održana u petak, 1. marta 2019. u Kulturnom centru u 12 časova, kada će uz umetnički program biti proglašena najuspešnija vina  Banata, a uz degustaciju takmičarskih vina i Banatskog Šilera.

Tim povodom danas je u Multimedijalnoj sali Gradske kuće održana konferencija na kojoj su  označaju manifestacije govorili Goran Marinković direktor Kulturnog centra Zrenjanina, Zoran Ljubotina direktor Turističke organizacije grada Zrenjanina Šomođi Šandor  predsednik Kluba Vina Zrenjanin i  Branislav Prohaska  koordinator manifestacije.

„Manifestacija Najbolje vino Banata“ je takmičenje od izuzetnog značaja za kulturu vina u našoj regiji iz više razloga jer promoviše proizvodnju vina iz sopstvenih malih vinograda Banata, najviše standarde u kvalitetu vina, oslikava stvarno stanje potencijala za proizvodnju vina, ne pravi razliku u odnosu na amatere i profesionalce i povezuje lokalna seoska udruženja Banata“, rekao je Marinković.

O propozicijama takmičenja govorio je Šandor Šomođi predsednik Kluba Vina Zrenjanin.

„Takmiče se vina iz četiri kategorije: belo, roze, crveno i šiler. Predaja uzoraka je 22. (od 9-16h) i 23. februara (od 9 do 13h) –  (2X0,75lit.). Žiriranje  je u utorak, 26. februara od 10 do 15 časova, a 1. marta proglasićemo pobednika uz umetnički program u Holu Kulturnog centra Zrenjanina i javnu degustaciju takmičarskih vina i Banatskog Šilera“, rekao je Šomođi.

Zoran Ljubotina direktor Turističke organizacije grada Zrenjanina rekao je da se Turistička organizacija  uključila u organizovanju takmičenja „Najbolje vino Banata“ i izrazio nadu da će naredne godine grad Zrenjanin dobiti i festival vina.

Takmičenje vina nastalih u našem regionu u novijoj istoriji grada datira od 2009. godine. Tada je na inicijativu lokalnih seoskih udruženja vinogradara Regionalna privredna komora bila organizator, i angažovali su profesionalne ocenjivače. Najbolja vina tog takmičenja su prezentovana na prvoj Vinskoj večeri, svojevrsnom vinskom balu u hotelu Vojvodina.

Od 2015. Klub Vina dobija partnera u organizaciji – Kulturni centar Zrenjanina, i  Grad Zrenjanin kao pokrovitelja manifestacije. Ova saradnja je veoma uspešno funkcioniše i do danas.

2018. godine manifestacija je proširila granice na Banat (sa dosadašnjeg Srednjeg Banata) sa tendencijom da u budućnosti obuhvati i Banat izvan naših granica (Mađarski i Rumunski deo Banata). 2018. godine učešće u organizaciji  uzela je i Turistička organizaciji grada  Zrenjanin i doprinela značaju održavanja manifestacije.  Vinari, kako amateri, tako i nekoliko registrovanih vinarija odazvali su se sa skoro cele teritorije Banata. Pristiglo je 166 uzoraka iz: Gudurice, Pančeva, Dolova, Kovačice, Mužlje, Orlovata, Melenaca, Taraša, Iđoša, Aradca, Zrenjanina, Alibunara, Novog Bečeja, Botoša, Crepaje, Nakova i Novih Kozaraca.

2018. godine na takmičenju  prvi put je učestvovao  vinski sudija iz Mađarske, zahvaljujući, pored ostalih i Privrednoj komori Vojvodine.

Od samog početka veličina i ozbiljnost ovog takmičenja  jeste u ocenjivanju vina od  strane profesionalnih sudija za vino. Ugledne somelijere, enologe, vinske publiciste, okuplja i dovodi naš zrenjaninac Igor Luković, osnivač i glavni urednik časopisa Vino i Fino koji je i međunarodni vinski sudija. Posebno je važno naglasiti, da je tradicionalno vino ovih krajeva prepoznato, kao Banatski Šiler, i da počev od 2018. godine se ocenjuje izdvojeno sa namerom da se sačuva tradicija, nematerijalno kulturno dobro Banata.

 ZANIMLJIVOSTI I ČINJENICE

• Vinska tradicija u Banatu
• Razvoj seoskog i vinskog turizma
• Iako Banat nije istorijsko vinogorje, ravnica ima svoje pomalo zaboravljeno vino: tradicionalni Banatski Šiler, koji se pravi po posebnom postupku irazlikuje se od drugih vina. Nema sela, u kojem se nije pravilo ovo vino u prošlosti. Ne samo u bircovima i po kućama, nego se pilo u svatovima i na proslavama.

Manifestacija Najbolje vino Banata vraća popularnost pravljenja ovih vina na selu kao značajan gastro elemenat u seoskom turizmu. Očekuje se, promenom zakona o vinu, da će sva sela imati barem po dve, tri male vinarije. To je trend i praksa u svim okolnim zemljama…

Manifestacija Najbolje vino Banata ujedno i obrazuje i usmerava buduće vinare kroz vrhunsko ocenjivanje njihovih proizvoda.

 BANATSKI ŠILER – LOKALNI BREND

Kulturu pravljenja vina u naše krajeve doneli su doseljenici, Nemci iz oblasti Alzasa i Lotaringije. U Švajcarskoj,  u gradu Graubünden-u i danas proizvode Schiller Wine, na isti način, kao i kod nas: iz malih vinograda, gde uvek ima mnoštvo sorti grožđa, u jednom danu se obere ceo vinograd, i nakon muljanja ostavi na pokožici da dobije blago-crvenu boju, pa se zatim otače i neguje.

Svaki vinograd daje značajno različita vina. Ova veoma voćna i aromatična vina se piju mlada do sledeće berbe. I danas stariji ljudi pamte vinograde u svojim selima, i način spravljanja ovih domaćih vina. Enološki gledano ovaj postupak u mnogome odstupa od akademskih tehnologija, ali je prepoznatljiv, autentičan i zato treba da bude zaštićen brendom Banata.

The post BIRA SE NAJBOLJE VINO BANATA 2019. appeared first on ZR Klik.

Klub penzionera Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin postavlja pitanje da li će penzionerima biti uvećane ili samo vraćene penzije, kao i da li će biti nadoknađena šteta koju su pretrpeli tokom „mera štednje“ koje su ih dovele do ruba egzistencije.

 Iznenađeni smo slavodobitnim izjavama predstavnika vlasti koji najavljuju ukidanje Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija i to za šest meseci?!

Najpre, to znači da će Zakon koji je najavljivan i usvojen kao privremeni, u tom trenutku imati četiri godine.

Drugo, nejasno je da li uvećanje penzija koje se istovremeno najavljuje, podrazumeva da će one biti vraćene na nivo iz 2014, ili da će povrh toga biti i uvećane? U svakom slučaju, vlast je dužna da saopšti jasnu formulu po kojoj će penzije biti uvećane.

I, što je još važnije – ukidanje Zakona i najavljeno povećanje penzija ne sme da isključi obeštećenje penzionera za novac koji im je zakinut proteklih godina.

Podsetimo i na to da su u protekle tri i po godine penzije jednokratno povećane tri puta i to 1,25, zatim 1,5 u 2017. godini i 5 odsto linerano od 1. januara 2018. godine, uprkos tome što je Zakonom o penzionom i invalidskom osiguranju predviđeno usklađivanje penzija dva puta godišnje, u skladu sa rastom potrošačkih cena i korigovano za rast BDP.

Dakle, taj novac, od obaveznih, a neisplaćenih povećanja penzija, država duguje svim penzionerima, uključujući i one kojima nisu umanjene penzije, odnosno kojima su penzije niže od 25.000 dinara.

Ukratko, novac koji se po ovim osnovama penzionerima duguje u prethodne tri i po godine, potrebno je samo umanjiti za iznos povećanja koje je već isplaćeno. Nakon toga, država treba da saopšti kojom dinamikom će taj novac biti isplaćivan, ali ne duže od 12 meseci.

Ponavljamo: prosto ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, bez obeštećenja penzionera bila bi velika nepravda.

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je položaj u kom se penzioneri nalaze ponižavajući, jer nemaju novca ni za lečenje niti za najosnovnije potrebe, a vlast im serviranjem laži o povećanju penzija vređa dostojanstvo.

-Apelujemo na vlast da hitno i jasno utvrdi i saopšti penzionerima iznos koji država treba da im nadoknadi za period u kojem su penzije umanjene, kao i dinamiku kojom će to biti isplaćeno. Vlast mora misliti na penzionere i stvoriti im bolje uslove za život, jer penzioneri zaslužuju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, adekvatna primanja i dostojanstven penzionerski život- rekao je Šandor Šomođi član Izvršnog odbora LSV Zrenjanin.

The post Tražimo obeštećenje penzionera appeared first on ZR Klik.

Smatramo da je smanjenje penzija neustavno, jer Ustav govori da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Pravo na penziju spada u korpus ljudskih prava, iz toga sledi da je naš ustav protiv svakog umanjivanja penzija. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je u velikom sukobu i sa Evropskom socijalnom poveljom koja je kod nas ratifikovana 2009. godine.

Najavljeno povećanje penzija je obmana građana. Naime, penzioneri su pošteno zaradili svoje penzije, koje su im smanjene pre tri godine, a svako vraćanje penzija bliže iznosu koji su imali pre smanjenja, ne znači podizanje, već samo delimično vraćanje onoga što su već imali.

Takođe, troškovi života rastu, a penzije se ne usklađuju sa troškovima života, što znači da se penzije umanjuju.

Smatramo da je nedopustivo da penzioneri ne mogu da se leče kvalitetno. Penzioneri nisu oslobođeni plaćanja participacije za lekove, pa veliki deo penzije moraju da daju za participaciju, kupovinu lekova, kao i za kupovinu raznih drugih pomagala. Zbog lošeg stanja u zdravstvu ugroženo je zdravlje penzionera, a većina njih nema sredstva za lečenje u privatnim ordinacijama. Za preglede i prevoz do medicinskih ustanova takođe je potreban novac koji penzioneri, naročito na selu, nemaju i zato se ne javljaju lekaru na vreme.

U mnogim selima u Zrenjaninu su ugašene apoteke, ambulante ili lekar dolazi samo nekoliko puta nedeljno, a stara lica, koja su najčešći stanovnici sela, kada im je potreban pregled ili lekovi moraju da idu u najbliži dom zdravlja i apoteku koji su udaljeni i do 50 km. Za specijalističke preglede moraju ići u gradsku bolnicu ili u Klinički centar Vojvodine koji se nalazi u Novom Sadu, gde se stvaraju liste čekanja od nekoliko meseci pa do nekoliko godina.

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da vlast mora misliti na penzionere i stvoriti im bolje uslove za život, jer penzioneri zaslužuju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, adekvatna primanja i dostojanstven penzionerski život.- rekao je Šandor Šomođi član Izvršnog odbora LSV Zrenjanin.

The post Nemojte ponižavati penzionere appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- U utorak 27. juna od 19 časova u okviru „Banatske bajke“ biće izveden program – „Na krilima vetra“. Reč je o „prvom zajedničkom putovanju“ Gradskog dečjeg hora Kulturnog centra i Dramaštaraca. U saradnji dirigentkinje hora Senke Milosavljević i profesorke razredne nastave Sonje Ljubotine publika će imati priliku da vidi i čuje spoj kreativnog dramskog procesa i umetničkog horskog zvuka.

Iste večeri sa početkom od 20 časova u Gradskoj bašti, nastavlja se vinska priča. Vinar  Šandor Šomođi uvodi nas u svet vinske kulture, ove večeri nas očekuje razgovor na temu – razvrstavanja vina, o tipovima vina, stilovima vina i kada se koje vino pije. U okviru programa u ponudi su i vina iz podruma „Šomođi“.

The post NA KRILIMA VETRA KROZ BANATSKU BAJKU appeared first on ZR Klik.

Zrenjanin- U okviru programa manifestacije „Banatska bajka – Leto u Gradskoj bašti“ u utorak, 13. juna, sa početkom u 20 časova gosti Gradske bašte imaće priliku da čuju vinsku priču pod nazivom – „Šta je to kultura vina?“.

Vinar – Šandor Šomođi uvešće nas u svet vinske kulture. Izlaganje će obuhvatiti osnovna znanja o vrstama vina, o našem ponašanju sa vinima i o degustaciji vina.

U oviru programa nastupiće i Hor kluba za stara i odrasla lica pod dirigentskom palicom prof. Branislava Gagića. Repertoar hora se sastoji od starogradskih pesama i romansi, kao i evergrin melodija.

The post VINSKA PRIČA „ŠTA JE TO KULTURA VINA?“ U GRADSKOJ BAŠTI appeared first on ZR Klik.