DOKUMENTARNI FILM „ZAVEŠTANjE” U KULTURNOM CENTRU

Zrenjanin- Dokumentarni film „Zaveštanje”  biće prikazan u petak, 26. maja u maloj sali Kulturnog centra Zrenjanina. Scenario i režija: Ivan Jović. Producenti: Terirem production, Cinnamon production. Projekcija počinje u 20 časova. Ulaz je slobodan.

 

“Zaveštanje” dokumentarni film reditelja Ivana Jovića (publici poznatog po igranom ostvarenju “Isceljenje”) sastavljen od svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945. godine. U okviru ovog kapitalnog projekta zabeleženo je 450 sati materijala i čak 94 intervjua po prilagođenim metodama fondacije Šoa, koju je osnovao poznati reditelj Stiven Spilberg i koja je uspela da na isti način snimi veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao Holokausta.

 

Dokumentarni film “Zaveštanje” sastoji se isključivo od emotivnih i katarzičnih svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala (fotografije, istorijski snimci) koji su uglavnom načinili zločinci, jer je to njihova, dehumanizovana vizura stradalih. Po ovome, film je blizak najznačajnijem filmu o Holokaustu: višečasovnom ostvarenju Kloda Lancmana “Šoa”.

Autora ovog filma pre svega interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica o zbivanjima. U filmu nema naratora koji objektivizuje istorijske događaje, već priču isključivo iznose neposredni svedoci.

 

Materijal za film je sniman u periodu od 2012. i 2015. godine u Srbiji i Republici Srpskoj. Preživeli govore o svom životu pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, o stradanjima kojima su bili izloženi, ljudima koji su im pomagali, članovima porodice, i ponovnoj izgradnji života.

 

Cilj autora je da, koristeći obiman materijal iz arhive projekta “Zaveštanje”, omogući da do novih generacija dopru glasovi onih koji nikada nisu imali prilike da ispričaju svoju priču. U filmu govore poslednji živi svedoci teških događaja iz Drugog svetskog rata, prenoseći utihnule glasove žrtava do našeg vremena. Kao što je jedan od svedoka rekao: „Hvala vam što ste mi omogućili da ovo ispričam, ne samo zbog sebe, već zbog svih onih koji su stradali i nikada nisu bili u mogućnosti da ispričaju svoju priču.”

 

Zabeležena svedočanstva ispunjena su nataloženim iskustvom i mudrošću. Prema istraživanjima koja je obavljen u sklopu pripreme ovog filma, u sistemu nekoliko udruženja logoraša u Srbiji i Republici Srpskoj postoji evidencija o preživelima s tim što je taj broj verovatno veći jer mnogi preživeli nisu nikada registrovani u sistemu ovih udruženja. Budući da se radilo o biološki staroj populaciji (najstarija svedokinja je imala 103 godine), snimanje relevantnog broja svedočanstava predstavljalo je stalnu trku sa vremenom.

 

Ambicija je da ovaj film, pored izuzetnog dokumentarnog sadržaja i snažnog utiska postane i svojevrsni video-spomenik zaboravljenim žrtvama. Kultura sećanja, negovanje pamćenja jednog naroda na sopstvena stradanja i na sastradavanje sa drugim narodima, prema uverenju autora, predstavlja meru civilizovanosti jednog društva.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap