PREPORUKE ZA BEZBEDNO KUPANJE U BAZENIMA

Na visokim temperaturama jedino pravo osveženje pruža kupanje u moru ili bazenu. Plivanje ima višestruko pozitivan efekat na zdravlje. Međutim, u odnosu na to u kojoj vodenoj površini plivamo, izloženi smo različitim zdravstvenim rizicima.
Najznačajniji su, svakako, mikrobiološki rizici (zarazne bolesti i infekcije), ali se ne mogu zanemariti ni štetni efekti nusprodukata dezinfekcije (bazeni) ako se ona ne radi prema protokolu. Rizik od obolevanja je veći što je manja vodena površina i što je sporija izmena vode. Razlog za to je što se takve vode lakše zasite štetnim materijama i mikroorgani.

Preporuke za bezbedno kupanje u bazenima:

• Pranje ruku nakon toaleta,
• Оbavezno tuširanje pre ulaska i posle izlaska iz bazena,
• Podsećati decu da koriste toalet,
• Ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima,
• Posebno osetljive osobe ne bi trebalo da koriste javne bazene za kupanje,
• Ne gutati vodu, ne roniti, a naročito ne otvorenih očiju,
• Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima,
• Ne zadržavati se predugo u vodi
Bazeni,  mogu da budu besprekorno čisti i savršeno sigurni ili pak vrlo nesigurni ako se ne održavaju kako treba. Čovek je faktor od kojeg najčešće zavisi kvalitet vode u bazenu.
Zarazne bolesti od kojih čovek može da oboli prilikom kupanja u bazenu nastaju prodorom prouzrokovača prisutnih u vodi u organizam kupača preko nekog od ulaznih mesta infekcije, kao što su:
• usta
• vidljive sluzokože (oko, nos, genitalni organi)
• povrede na koži (čak i one najmanje, nevidljive golim okom)
• a ponekad i preko sluzokože disajnih organa.
Gutanjem vode, dakle preko usta, mogu nastati virusne i bakterijske crevne infekcije, praćene prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluzokože oka može da nastane virusno ili zapaljenje oka hlamidijom, što su tipične bolesti kupača. Preko mikropovreda kože i sluzokoža, kao i preko zdrave sluzokože oka, čovek može da sa zarazi leptospirozom (letnji grip), naročito nakon kupanja u barama i stajaćim vodama.
Kao posledica zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanalu može doći do zapaljenja uha. Preko sistema organa za varenje, preko vidljivih sluzokoža i udisanjem vodenog aerosola, tj. sitnih kapljica, čovek može da se zarazi i enterovirusima, koji su izmedu ostalog i prouzrokovači seroznog meningitisa (zapaljenje mekih moždanih opni). Srećna okolnost je da je stvaran rizik od navedenih infekcija ipak vrlo mali, jer se obično ne popije velika količina vode, jer je koža prepreka za prodor mikroorganizama, a sami prouzrokovači su u vodi najčešce jako razređeni. Ovo se prevashodno odnosi na odrasle osobe i decu školskog uzrasta, dok je rizik od navedenih infekcija veći kod dece uzrasta do tri godine, a za decu mlađu od godinu dana još veći, iz prostog razloga što su mala deca još neotporna.
Na higijensku ispravnost bazenskih voda u velikoj meri mogu uticati i sami kupači, te u cilju bezbednijeg i bezbrižnijeg kupanja još jednom naglašavamo važnost poštovanja higijenskih mera.
Izvor: Zavod za javno zdravlje

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap