OBIČAJI NA BADNJI DAN

Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Proslavlja se dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću, jer prethodi danu Hristovog rođenja.

Badnji dan je pun običaja, simbolike i živopisnih radnji. Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom. Badnje veče se provodi u krugu porodice, dok deca pevanjem božićnih pesama čestitaju svojim komšijama Badnje veče.
Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali.
Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, malo kojih se održalo do danas.
BADNJAK
Po tradiciji, običaj sečenja badnjaka  vezuje se  za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
TRPEZA
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu. U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina uz po seme drena, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
KORINĐANJE

Korinđanje je stari običaj koji se zadržao samo u nekim delovima Vojvodine, gde deca pevanjem božićnih pesama čestitaju svojim komšijama Badnje veče, a za uzvrat dobijaju darove. Deca se u sumrak okupljaju u manje grupe i pevajući specialne pesmice baš za tu priliku odlaze redom u kuće svojih komšija i prijatelja. Na vartima ih dočekuju domaćini i časte ih slatkišima, jabukama, šljivama, orasima. Nažalost danas je sve manje korinđaša i ovaj narodni običaj polako izumire, posebno u gradskim sredinama.

 

U  crkvenim portama veliki broj ljudi zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.

NARODNA VEROVANJA NA BADNJI DAN:

  •  Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić.
  • Oni koji su se sa nekim tokom godine posvađali, na Badnji dan praštaju i mire se.
  • Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.
  • Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.
  • Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
  • Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.

 

 

 

Podelite sa drugima!

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *