Izložba dobitnika druge nagrade Likovnog salona 30×30 Miroslava Munižabe “Slike”

Zrenjanin- Izložba Miroslava Munižabe “Slike”, dobitnika druge nagrade Likovnog salona 30×30 za 2017. godinu biće otvorena u petak, 11. maja u izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina. Svečano otvaranje zakazano je u 19 časova.

 

Munižaba je sremskomitrovački slikar, rođen 1949. g. sa velikim brojem samostalnih i grupnih izložbi a za ciklus slika koji predstavlja zrenjaninskoj publici navodi sledeće:

“Poetiku ovog ciklusa slika razvio sam na iskustvima postkonceptualne umetnosti i blagim osloncem na enformel, sa lako uočljivim elementima neokonstruktivizma. Nastojao sam da tehniku ulja na platnu i kartonu dovedem do vazdušaste lakoće, ali i do zgusnute, dramatične dimenzije oblika. Moje slike su lišene sumnjive podele na apstrakciju i figuraciju, na bilo koji tvrdi princip neke formalno – stilske istorijske definicije i na bilo koji “realistički“ oslonac oblika prirode. Ako pak, u nekim slučajevima, pojedini delovi slike asociraju na neko vidljivo prisustvo nevidljivog stanja bića, to je samo “zasluga“ oslobođenog jezičkog potencijala slike. Nastojim da tehničko-zanatski sliku izvedem besprekorno kako bi svaki detalj mogao da se sintetiše u osmišljenu celinu. Osnovnu smisaonu i vizuelnu dimenziju slike nastojim da ostvarim potenciranjem i kontrastima traženih kvaliteta boje i oblika, uključujući i fino realizovane, apstraktne geometrijske forme. Tako slika počinje da se izdvaja iz neke usamljene formalno-likovne pozicije i otkriva se čulima gledalaca kao provokativna psihološka činjenica. Slika je dopadljiva u meri koja ne narušava njen vizuelni integritet, ali je i dramatično ekspresivna kada se oslobodi zavisnosti od bilo kojih drugih obrazaca. Na taj način slikama dajem semantičku aktuelnost koja se manifestuje kao svojevrsna ideološka i sociološka estetska činjenica. Neprestano tragam za slikom koja je možda škrta u koloritu, ali nastojim da ostvarim fine, čak i elegantne, pažljivo raspoređene kolorističke akcente. Na taj način slika dobija celovitu formalnu fizionomiju iako je formalno jezički sasvim autonomna. Ne verujem u mogućnost uspostavljanja klasičnih ideala lepote, ali verujem u punoću likovnog jezika. On je alfa i omega svakog likovnog kreativnog čina i njemu se klanjam sa poštovanjem i verom da bez njega nema slike.”

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap