PALATA DUNĐERSKI SPOMENIK KULTURE OD VELIKOG ZNAČAJA

Zanimiljivosti – Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Veliki Bečkerek započinje svoj postepeni privredni razvoj i urbanistički rast i izvan granica tzv. „Varoškog kvarta“ koji je predstavljao najstarije jezgro grada, na okolna prigradska naselja. Jedno od takvih, bilo je i naselje „Opovo“ do kojeg se stizalo iz pravca „Varoškog kvarta“, preko Velikog mosta, sagrađenog 1904. godine u stilu secesije. Upravo u tom naselju, na desnoj obali Begeja, i u neposrednoj blizini samog mosta, podignuta je palata Lazara Dunđerskog, spomenik kulkture od velikog značaja, jednog od najbogatijih vojvođanskih veleposednika i industrijalaca toga doba.

Palata je sagrađena u stlilu secesije, između 1905. i 1910. godine. Nakon izgradnje predstavljala je deo kompleksa bečkerečke pivare, na koju se nadovezuje, i koja je, takođe, bila u vlasništvu porodice Dunđerski.

Na orginalnim planovima građevine ostala su zabeležena imena Močanji Karoja (Mocsányi Károly) i Sekeji Marcela (Székely Marcell) koji su se predstavili svojim pečatom firme kao građevinski majstori. Iako su se dvojica majstora u vreme kada je palata sagrađena bavili i projektovanjem ne možemo sa sigurnošću tvrditi da su oni i autori sačuvanog projekta. Njihovo delo svedoči, da pripadaju onoj grupi graditelja, koji su, u naš mali provincijski grad, na rubu Austro-Ugarske monarhije, dolazili najčešće zbog posla, iz mnogo većih gradova: Budimpešte, Temišvara ili Arada. Svojim umetničkim radom i boravkom u našem gradu, obeležili su jedno razdoblje njegove kulturne istorije ostavljajući nam tako, vredna i značajna graditeljska ostvarenja.

Palata je zidana kao stambeno-poslovne objekat. Na samom uglu nalazila se kafana i Svečana sala sa muzičkim podijumom. U svečanoj, Plavoj sali, okupljali su se građani povodom raznih proslava, balova i sličnih svečanosti. Služila je čak i za iznajmljivanje ili održavanje izložbi.

Prostorije na spratu su se koristile za odmor i razonodu. Naizmenično su se smenjivale dečije spavaće sobe i sobe za odrasle, za poslugu, gostinski saloni, trpezarije sa kuhinjom i kupatila.

Posmatrano u celini, palata Lazara Dunđerskog pokazuje, da se pri njenom komponovanju vodilo računa da objekat bude pažljivo ukomponovan u prirodno okruženje i da bude u skladu sa susednim, postojećim objektima. Utisak sklada postignut je saživljenošću svih dekorativnih elemenata, koloritom i zanatskom perfekcijom majstora.


Crtež iz originalnog plana


Palata Dunđerski, Fasada ka Begeju

 


Kompleks pivare nekad


Palata Dunđerske Sofija ship

.

Kompleks pivare danas

Izvor: www.zrenjaninheritage.com

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap