Izložba posvećena akademiku Matiji Bećkoviću u zrenjaninskom muzeju

 

 

U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u ponedeljak, 18. aprila 2022. godine u 19 časova svečano će biti otvorena izložba posvećena akademiku Matiji Bećkoviću pod nazivom „Matija”. Autorka izložbe je Dragana Tipsarević, bibliotekar savetnik i dugogodišnja direktorka Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu. Publici na otvaranju, pored autorke izložbe, obratiće se i čuveni akademik Matija Bećković, a stihove njegovih pesama interpretiraće narodni guslar Radovan Peković.

Postavka je nastala 2016. godine povodom muzičko-scenskog događaja „Gusle slave Matiju”, koji je u Kraljevu organizovalo Društvo guslara „Žiča” i Udruženje „Klasična tradicija”. Izložba je u međuvremenu dopunjavana i obišla je nekoliko gradova u Srbiji, a obuhvata 33 panoa na kojima se hronološki mogu pratiti dve biografije. U prvoj se govori o njegovom rođenju, detinjstvu, školovanju, mladosti, susretima, prijateljstvima, putovanjima, dok se u drugoj biografiji sve traži. Ona predstavlja velelepnu pesničku tvorevinu koja započinje 1957. objavljivanjem prve pesme u listu „Mlada kultura”, a završava se, samo za sada, najnovijom knjigom „Onamo namo : portreti i pesme”, u izdanju Večernjih novosti.

Hronološku biografiju prate fotografije iz Bećkovićevog detinjstva, školovanja, slike majke Zorke Taušan i oca Vuka koga je prerano izgubio. Otac je bio kraljevski oficir poreklom iz Crne Gore i službovao je u Beogradu, Petrovaradinu i Senti, gde je upoznao Matijinu majku. Tamo se Matija rodio 29. novembra 1939. godine.

„Rodio sam se u Senti. Drugu godinu života proveo sam u Novom Sadu, odakle je rat sproveo moje roditelje i mene u Crnu Goru, u selo Velje Duboko. Tako su u kozji rog crnogorskih vrleti dospeli i Senta i Stara Kanjiža i Novi Sad i Matica srpska i Zmajova – kao mala daleka sunca na mapi mog detinjstva. U Veljem Dubokom sam bio jedini koji nije rođen u Veljem Dubokom i koji je to imao napismeno. U školskom dnevniku nije ni upisivano gde su rođeni drugi đaci, to se podrazumevalo. Samo je za mene pisalo „rođen u Senti”. To je bila moja izdvojenost. Među vršnjacima u selu sam bio jedini koji je video grad. Ne pomišljajući da priznam da se ničega ne sećam – a ko bi mi i verovao da se tako nešto može i zaboraviti – opisivao sam grad u kome sam se rodio onako kako sam ga izmišljao. To je bila moja prva kreacija.”

Na izložbi publika može propratiti i Bećkovićeve lirske zapise o Kosovu kao najskupljoj srpskoj reči, o Hilandaru kao najdonjem kamenu našeg postojanja, o knezu Lazaru, o našim ćeranijama, o hlebu i jeziku, o tome da je knjiga bila na početku, pa će biti i na kraju, o guslama koje slave srpstvo.

Postavka će u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin biti otvorena do 10. maja 2022. godine, a Bojana Petraš, viši diplomirani bibliotekar Narodnog muzeja Zrenjanin, nadležna je za ovu izložbu.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap