U januaru se svake godine obeležava Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Slogan ovogodišnje kampanje je „ZAJEDNO PROTIV RAKA GRLIĆA MATERICE“, a ona ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

Humani papiloma virus (HPV)

Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV). Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava prevenciju karcinoma grlića na više nivoa – merama kojima se sprečava pojava ovog oboljenja, kao i onim koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod.
Rak grlića materice, i pored dokazanih mera prevencije, već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji u našoj zemlji. Imajući u vidu da svake godine oko 1.000 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti. Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.

Gotovo dve trećine žena prvi put se javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala

U našoj populaciji jedan od značajnih faktora koji doprinose velikoj smrtnosti od ovog oboljenja jeste upravo činjenica da je prva faza ove bolesti uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.

Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju!

Redovni ginekološki pregledi, sprovođenje programa organizovanog skrininga i vakcinacija protiv HPV, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti!

ŠTA TREBA DA ZNAMO O RAKU GRLIĆA MATERICE?

Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života, ali se može javiti i u mlađem ili starijem dobu.

DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE MOŽE SPREČITI?

Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

ZNACI I SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU NA RAK GRLIĆA MATERICE:

• krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa
• krvarenje između dve menstruacije
• produženo menstrualno krvarenje
• krvarenje nakon menopauze
• pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije
• ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića
• bol u krstima ili nozi, oticanje nogu

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavljaju. Ukoliko ih uočite, obratite se svom ginekologu!

KOJI SU NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA GRLIĆA MATERICE?

Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).

Postoji preko 200 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija! U čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni!

Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Imunizaciju protiv HPV-a

Većina zemalja Evropske unije je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD-a, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajno smanjenje broja inficiranih HPV-om, ređa je pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.

U Srbiji aktivna imunizacija protiv HPV se preporučuje kod dece starije od devet godina, prvenstveno kod dece sedmog razreda osnovne škole (pre prvog seksualnog odnosa). Mlade žene mogu da prime vakcinu u do 26. a mladi muškarci do 21. godine života. Vakcina protiv HPV infekcije je u našoj zemlji od juna 2022. godine besplatna za decu oba pola, u uzrastu od 9 do19 godina.

Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.

DA LI JE HPV INFEKCIJA JEDINA KARIKA U LANCU NASTANKA KARCINOMA GRLIĆA MATERICE ILI SAMO JEDAN OD FAKTORA RIZIKA?

HPV infekcija je neophodan ali ne i dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice!

KO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM OD NASTANKA OVOG KARCINOMA?

Pod visokim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene:
• pušači,
• sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija),
• koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
• koje su imale veliki broj seksualnih partnera,
• koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma),
• koje ne idu na redovne kontrolne preglede,
• koje više godina koriste oralne kontraceptive,
• sa prekomernom telesnom težinom,
• sa čestim upalama vagine i materice.

DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE MOŽE SPREČITI?

Rak grlića materice nije nasledna bolest i može se sprečiti!

ŠTA JE RANO OTKRIVANjE RAKA GRLIĆA MATERICE?

Potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice izazvane dugotrajnom virusnom infekcijom, prerasle u rak. Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, kada mogu lako da se otklone. S tim ciljem Republika Srbija započela je organizovani skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je besplatan za sve žene starosti od 25 do 64 godine.

Pregled za rano otkrivanje raka grlića materice obavlja se jednostavnim Papanikolau testom.

Kako se vrši testiranje Papanikolau testom?

U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površne grlića materice uzima se bris koji se potom šalje u laboratoriju, gde se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene (abnormalne). Ovaj pregled se naziva Papanikolau test (Papa test). Pregled se nikada ne radi u vreme menstruacije. Dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalete. Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga, ako su prethodna dva rezultata bila normalna, na svake tri godine.

Šta se dešava kada dođe rezultat?

Rezultat testa moći ćete da preuzmete u vašem domu zdravlja. Većina žena, koje redovno idu na preglede, ima normalan rezultat Papanikolau testa. U tom slučaju rizik da se dobije rak grlića materice je mali.

Neke žene imaju abnormalan rezultat Papnikolau testa. To ne znači da one imaju rak, već da su u njihovom brisu nađene izmenjene ćelije, zbog čega su neophodni dodatni pregledi po uputstvu ginekologa. Neke promene, koje se otkriju dodatnim pregledima, treba odstraniti kako ne bi prerasle u rak. Jednostavan tretman, koji uglavnom može da se obavi ambulantno, najčešće je dovoljan. Takvi tretmani retko utiču na seksualni život žene ili njenu mogućnost da ima decu.

KAKO MOŽETE DA SMANjITE RIZIK OD NASTANKA RAKA GRLIĆA MATERICE?

• Odlaskom na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa;
• Javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice (kada dobijete poziv iz doma zdravlja);
• Poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih;
• Vakcinisanjem protiv HPV, ukoliko spadate u ciljnu grupu za primanje vakcine.

ZAŠTO SU VAŽNI PREVENTIVNI PREGLEDI?

Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se maligno oboljenje razvije. Što se promene ranije otkriju, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.

Zapamtite, u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma!

 

Znanje o karcinomu grlića materice možete proveriti rešavanjem testa „Koliko znate o karcinomu grlića materice?“

Izvor: www.zdravlje.org.rs