Proizvodnja pšenice je u proizvodnoj sezoni 2023/24 vrlo izazovna, ako uzmemo u obzir vrlo značajnu pojavu glodara tokom jesenjeg i zimskog perioda, zatim temperaturne oscilacije i razlike u padavinama, pojavi korova i biljnih bolesti.
„Tokom ove sezone imalili smo dva meseca čije su prosečne temperature prelazile višegodišnje vrednosti, to su oktobar i februar, mnogo hladniji januar (u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju), mnogo manju sumu padavina od datuma setve, nešto kasniju setvu (za oko 10 dana)-gde su proizvođači doneli dobru odluku i sejali nakon padavina, mahom u drugoj dekadi oktobra.
O razlogu kalamiteta glodara pričali smo u više navrata. Ovoj pojavi doprinelo je pored uticala vremenskih uslova, pre svega blagih zima, duže zadržavanje okopavina na parcelama, posle žetve, pre svega kukuruza i suncokreta, koji su predstavljali ogroman izvor hrane glodarima, koji su posle prvo prelazili na uljanu repicu i kasnije na strna žita.
Takođe, praksa proizvođača da se obavlja redukovana obrada i godinama izostavljaju opreracije oranja ili podrivanja omogućila je ne narušavanje staništa golodara u zemlji.
Imali smo čak na tržištu u jednom momentu i nedostatak mamaka za suzbijanje. Aktivnost glodara se nastavila i početkom godine. Proizvođači su manje ili više uporno morali da sprovode mere kontrole i rezultati su vidljivi na parcelama. Negde su štete i populacija glodara svedene na minimum, na nekim parcelama su vidiljive oaze uništenog useva (u izvesnom broju slučaja imali smo i preoravanja strništa).
Za ovogodišnju proizvodnju karakteristična je invanzivna pojava zimskih korova (veronica, mišljakinja) koji su imali priličnu pokrovnost na parcelama te je bilo neophodna ranija intervencija suzbijanja i razdvojena primena od fungicidnog tretmana.
Na teritoriji Srednjeg Banata usevi ozime pšenice nalaze se u fazi porasata stabljike do drugog kolenca (BBCH 30-32). Zdravstveno stanje zavisi od više faktora kao što su: lokalitet proizvodnje, vreme setve, primenjena agrotehnika, izbor sortimenta.
Vizuelnim pregledima pšenice na pozicijama praćenja, uočeno je prisustvo sledećih biljnih bolesti: sive pegavosti lista pšenice Septoria tritici na 15 do 20 %, lisne rđe pšenice (Puccinia triticina) od 5 do 10% biljaka, žute lisne rđe (Puccinia striiformis) od 3 do 5% biljaka, pepelnice žita (Erysiphe graminis) od 10 do 15% biljaka. Prisustvo simptoma pomenutih patogena je izraženije kod useva iz ranijih rokova setve, a uslovi koji trenutno vladaju u proizvodnji pogoduju daljem razvoju i širenju patogena.
Kod donošenja odluke za tretman veoma važna je tačna dijagnostika simptoma intenzitet infekcije i sl.,od čega zavisi i izbor fungicida“, rekla je Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
