SVETSKI DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA – moždani udar je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama

Zrenjanin- Povodom obeležavanja 29. oktobra, Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, želimo da još jednom skrenemo pažnju na rasprostranjenost ove bolesti, značaj prevencije i ranog otkrivanja kao i o mogućnosti pravovremenog lečenja.

Akutni moždani udar je fokalni ili globalni poremećaj moždane funkcije koji naglo nastaje, traje duže od 60 min, a posledica je poremećeja moždane cirkulacije ili stanja u kojima protok krvi nije dovoljan da zadovolji potrebe mozga za kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dva tipa moždanog udara, ishemijski, kada dolazi do zapušenje krvnog suda, a koji se javlja u 75 do 80% slučajeva i hemoralgijski, kada dolazi do pucanja krvnog suda, koji je zastupljen u 20 do 25% slučajeva.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, akutni moždani udar, kod nas poznatiji kao šlog, je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama, odmah iza kardiovaskularnih i malignih bolesti. Gledajući na populaciju celog sveta, akutni moždani udar (AMU) zauzima drugo mesto po učestalosti. Procenat smrtnosti iznosi 25-30%. To je bolest sa najvećim stepenom invaliditeta, samo polovina obolelih se vraća nekoj vrsti zaposlenja, a 20-30% bolesnika nije sposobno za samostalno funkcionisanje i samozbrinjavanje, te je zavisno od tuđe nege i pomoći.

 

Postoje faktori rizika koji su urođeni, to su pol (muškarci češće obolevaju), starost (rizik od ove bolesti se duplira u svakoj novoj dekadi posle 55. godine), nasledni faktor, rasa (pripadnici crne rase imaju dvostruko veći rizik oboljevabnja). Oni faktori na koje donekle možemo uticati su hipertenzija, šećerna bolest, pušenje, alkoholizam, povišene masnoće u krvi, fizička neaktivnost, gojaznost, stres.

 

Načelnik Odeljenja neurologije Opšte bolnice Zrenjanin, Dr Dragan Derikrava, ističe da je bitno obratiti pažnju na rane znaka nastanka moždanog udara, a to su oduzetost lica, ruke, noge ili cele polovine tela, poremećaj govora i razumevanja, naglo zamagljenje ili gubitak vida na jednom oku ili u polovini vidnog polja, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i kordinacije, glavobolja povremeno praćena mučninom i povraćanjem.

 

U cilju ranog otkrivanja, kako riziko faktora, tako i nastalog AMU, potrebnop je obaviti određene dijagnostičke procedure, kako bi se što ranije pristupilo prevenciji  i lečenju obolelog: CT mozga ili magnetna rezonanca, Dopler krvnih sudova vrata, pregled kardiologa, laboratorijska analiza.

 

Dr Derikrava je skrenuo pažnju da uprkos čestom mišljenju da za nastali akutni moždani udar (šlog) nema leka, činjenica je da takvo mišljenje nije tačno. Danas se ova bolest leči u specijalizovanim intenzivnim jedinicama za moždani udar, gde se pacijentima pruža kompletna dijagnostika, lečenje i nega obolelog pacijenta po najvišim svetskim standardima  za lečenje moždanog udara. Takva Jedinica postoji u našoj bolnici od 2010. godine.

 

Jako je bitno istaći potrebu što ranijeg dolaska pacijenta u bolnicu, već po javljanju prvih simptoma bolesti (najidealnije u prva 3,5 sata od nastanka tegoba), kada postoje mogućnosti pravovremene dijagnostike i primene terapije u cilju ponovne rekanalizacije zapušenog krvnog suda (trombolitička terapija).

Analize rađene u svetu pokazuju  da je smrtnost pacijenata  lečenih u jedinicama za moždani udar za 18% manja, a smanjen je i stepen invaliditeta u odnosu na lečene u opštim bolnicama.

 

Budući da je moždani udar teška bolest, sve se više čini na unapređenju lečenja i rehabilitaciji obolelog, javljaju se nove metode  koje će u perspektivi doprineti još boljim rezultatima lečenja i oporavka.

Ovim smo još jednom hteli da ukažemo na izrazit značaj prevencije nastanka AIMU, sa posebnim akcentom na faktore rizika na koje možemo da utičemo.

 

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap