Pokrajinska vlast kao najveća prepreka

Politika- Organizovana poseta „fabrici vode“ za zainteresovane građane Zrenjanina najverovatnije će biti glavna vest ove nedelje, a i mi smo saznali nekoliko važnih stvari u vezi sa ovim postrojenjem za prečišćavanje vode.

Prvo, samo postrojenje i pojašnjenja koja smo dobili čine nas optimističnim. Odbornik Miroslav Kalanj izjavio je kako postrojenje deluje ozbiljno: „Cifre koje su danas pominjane su za poštovanje i moj utisak je da sama fabrika jeste nešto što grad zaslužuje. Postavio sam dosta pitanja u vezi sa samim sistemom i odgovori su uglavnom bili na zadovoljavajućem nivou. Nažalost, kvalitet vode koju će građani piti zavisi puno i od samog JKP Vodovod i kanalizacija, odnosno, stanja i kvaliteta mreže; dok će krajnja cena vode zavisiti i od samog grada. Koliku će krajnju cenu plaćati korisnici danas nismo čuli, a složićemo se da je to ono što sve nas najviše zanima, mnogo više od saznanja da je cena vode koja napušta fabriku 28 centi.“

Drugo, predstavnici investitora su kao najveći problem sa kojim se suočavaju naveli administrativne prepreke. Rokovi su, kako oni kažu, probijani upravo zbog sporosti našeg birokratskog sistema, a poseban problem predstavlja pokrajinska vlast. Odbornica Alisa Kockar prokomentarisala je kako je jasno ko treba da rešava probleme ovog tipa: „Sramota je da se ovako nešto dešava kada Srpska napredna stranka ima apsolutnu vlast, a baš nedavno su se na zajedničkoj sednici dveju vlada hvalili dobrim odnosima vlasti na svim nivoima. Gde je sad ta saradnja? Zašto Pokrajina opstruiše napore Zrenjanina da konačno dobije pijaću vodu? Radi li isto i republička vlast? To su samo neka od pitanja na koja bih volela da dobijem odgovore od, recimo, pokrajinskog poslanika Bađoka.“

Treće, postavlja se pitanje u čemu je problem ako je već sve u redu sa samim postrojenjem. Zašto je toliko komplikovano doći do dokumetacije u vezi sa izgradnjom fabrike vode da je i Poverenik morao da bude umešan, ako sve valja?

I na kraju, četvrto saznanje je takođe jedno od onih optimističnih. Predstavnici investitora iskazali su zainteresovanost da postave mini-postrojenja u udaljenim naseljenim mestima. To znači da bi Perlez, Tomaševac i Botoš mogli da imaju pijaću vodu koliko već početkom 2018. godine ako bi gradska vlast to htela, a Pokrajina ne bi sprečila. Hoće li hteti i dopustiti i zašto neće, to je pitanje za Srpsku naprednu stranku na koje bi zrenjaninske demokrate volele da čuju odgovor.

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap