U ZRENJANINU OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN SESTRINSTVA

 

Zrenjanin- Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara obeležen je u Zrenjaninu Svečanom akademijom u Narodnom pozorištu, u organizaciji Saveza zdravstvenih radnika Zrenjanin.

Svake godine na Dan sestrinstva, zrenjaninska bolnica nagrađuje najbolje sestre i tehničare za postignute rezultate na odeljenima na kojima rade. Pogledajte spisak nagrađenih:

1. STOJIN SNEŽANA

2. STAROVLAH ZORICA

3. REŠIN TOMISLAV

4. LEKIN MIRJANA

5. KUBURIĆ BRANKICA

6. ISAKOV ŽIVKO

7. MIHAJLEVSKI LIDIJA

8. VIDIĆ MARTA

9. KNEŽEVIĆ KOSOVKA

10. ZAHOREC SAMKO

11. CVETKOVIĆ NATAŠA

12. DUPLjANOVIĆ SANjA

SREBRNI ZNAK:

1. AĆIN SINIŠA

ZAHVALNICA:

1. LIST ZRENjANIN
2. CVETIĆ ŽARKO

POSEBNO PRIZNANjE:

1. DOM ZA SMEŠTAJ DUŠEVNO OBOLELIH LICA „SVETI VASILIJE OSTROŠKI“ NOVI BEČEJ

12.maja 1820. godine u Firenci (Italija), rođena je žena koja je svojim radom promenila odnos sestrinstva u bolnicama i pomogla mnogima u najvažnijoj borbi – u borbi za život. Bila je to Florans Natingejl, osnivačica jedne od najhumanijih poziva – sestrinstva. Njen rođendan 12. maja obeležava se kao Međunarodni dan sestrinstva. To je jedinstveni dan u godini kada se pažnja fokusira na rad medicinskih sestara i njihovu ulogu u nezi bolesnih i zaštiti zdravlja ljudi.

Međunarodno udruženje medicinskih sestara (The International Council of Nurses – ICN) 1965. godine defnisalo je sestrinstvo rečenicom: “Pomoć ljudima je osnovni zadatak medicinskih sestara i smisao njihovog posla, i taj zadatak je trostruk: sačuvati život, olakšati patnje i pospešiti ozdravljenje „.

Uslovi u kojima je pojedinac rođen, odrasta, živi i radi imaju preovlađujući uticaj na razvoj bolesti i prevremenu smrt. Medicinske sestre imaju vrlo važnu ulogu u ostvarivanju prava na zdravlje jer njihova usmerenost na holistički pristup i na pacijenta orijentisana nega ne svodi lečenje samo na patološku komponentu stanja čoveka s posledičnom štetom na njegovu dobrobit u smislu šireg uticaja na područja njegovog ličnog, društvenog, političkog i ekonomskog života, nego sagledava pacijenta kao celinu tela, uma i duha. Vođeni ovom mišlju, lako je za zaključiti da je sestrinstvo profesija koja najviše prati potrebe ljudi u njihovim najosetljivijim periodima.

„Medicinska sestra posmatra čoveka kao celinu, jer telo nije mehanizam sastavljen od delova koji deluju pojedinačno, već celina koja funkcioniše u skladu sa principom uzajamnog i harmoničnog života. Temelj sestrinske prakse je briga za zdravlje i dobrobit pojedinca i zajednice, obezbeđivanjem pristupa zdravstvenoj zaštiti, osveštavanjem i identifikovanjem potreba pacijenta, upoznavanjem sa različitim potrebama, sprovođenjem sigurne i kvalitetne nege, pravovremenim pristupom i, onim najvažnijim, a to je pacijentu usmerena nega i jednak pristup zdravstvenom sistemu. S aspekta ljudskih prava, pravo na zdravlje podrazumeva da svaki pojedinac, bez obzira gde živi ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim zdravstvenim potrebama.
Zdravlje pojedinca, zdravlje zajednice u celini, ima veliki uticaj na celokupno funkcionisanje društva. Loše zdravlje narušava produktivnost, smanjuje sposobnost za rad i negativno utiče na ljudski razvoj. Ulaganje u zdravlje i osiguravanje jednako dostupne zdravstvene zaštite spašava živote i prevenira bolesti, smanjuje nejednakosti u pristupu i poboljšava ekonomsku efikasnost, jer , ako nema zdravlja, nema rada, nema prihoda, nema napretka i razvoja društva“, rekla je  Đurđica Šljapić predsednik SZR Zrenjanin.

Medicinske sestre provode najviše vremena sa pacijentima i njihovim porodicama i imaju informacije iz prve ruke koje utiču na zdravlje i dobrobit pacijenta. Sestrinstvo ima korene u potrebama čovečanstva u lečenju i ozdravljenju bolesnih, pružanju zaštite i nege i pomoći svim kojima je potrebna. Cilj sestrinstva je prevencija bolesti i očuvanje zdravlja. „Svaka priča ima potencijal da poboljša zdravstveni sistem i omogući pojedincu i zajednici da postigne najviši dostupni standard zdravstvene zaštite i nege.

“Medicinske sestre su neophodne u transformaciji zdravstvene zaštite i zdravstvenog sistema. One mogu i moraju biti glas koji vodi do boljeg pristupa nezi, omogućavanjem holističkog, čoveku usmerenog pristupa zdravlju i omogućavanjem da se čuje njihovo mišljenje kroz učešće i uticaj na zdravstvenu politiku, planiranje i pružanje usluga“, istakla je Đurđica Šljapić .

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap