BOTOŠ OBELEŽAVA VELIKI JUBILEJ (FOTO)

Trodnevnom manifestacijom, svečanom akademijom i bogato kulturno-umetničkim i zabavnim programom banatsko selo Botoš  proslavlja 700 godina postojanja.

 

Svečanoj akademiji koja je održana u Osnovnoj školi „1. oktobar“  prisustvali su pored domaćina Branislava Lazića, državni sekretar Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić,  pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, prvi sekretar Ruske ambasade, dekan Fakulteta za menadžment Goran Kvrgić, Branislav Pomoriški, književnik Vuksan Knežević (otac ministra privrede Gorana Kneževića), novinar Otaljević Jovan, fudbaleri i uprava FK „Omladinac“ i mnogi drugi.

 

 

Deca su učestvovala u likovno i leterarnom konkursu “ Selo moje-moji koreni“, a najbolji radovi  nagrađeni  prigodnim poklonima.

 

Vence na spomonike palim borcima u ratovima Prvog i Drugog svetskog rata  položili su predstavnici Grada Zrenjanina, prvi sekretar Ruske ambasade u Srbiji,  predstavnici naseljenog mesta  Botoš i mnogi drugi.

 

Uručene su plakete zaslužnim pojedincima za razvoj Botoša.

Proslava sedam vekova od prvog pominjanja banatskog sela Botoš, deo je šire manifestacije „Selo moje – moji koreni“, koju će lokalna samouprava ubuduće tradicionalno organizovati za sva naseljena mestu na teritoriji Grada Zrenjanina.

Botoš ima bogatu istoriju, kroz njega su prolazili mnogi narodi u praistoriji, prvim vekovima istorije, pa sve do dana današnjeg. Smenjivali se narodi, preplitali običaji i kultura. Za njegov atar se vezuje više vrednih arheoloških otkrića, još od vremena Austrougarske. Lokalitet sela je bio nastanjen još između 3000. — 2000. godine pre nove ere, i pripada Vinčanskoj grupi, to dokazuju brojni arheološki nalazi, pronađeni na ovom lokalitetu.

Predsednik Asocijacije za razvoj Botoša i meštatin ovog mesta Branislav Lazić istakao je da Botoš ima veliku tradiciju koja se čuva vekovima, pored jubileja od sedam vekova treba istaći da crkva  u  Botošu obeležava preko 300 godina i škola koja uči i  edukuje najmlađe meštane već dugih 250 godina.

„Na inicijativu Branislava Lazića rešili smo  da obeležimo sedam vekova prvog pominjanja sela Botoš i došli na ideju da upravo ovo selo bude prvo, koje će, uz obeležavanje važnog jubileja, biti  promovisano na ovaj način kroz manifestaciju „Selo moje – moji koreni“. Ovo je značajan datum i za selo ali i za sam Grad Zrenjanin. Cilj nove manifestacije nam je da mladi budu nosioci ovih aktivnosti, pa je domaćin manifestacije botoška škola, koja obeležava 250 godina od osnivanja“, rekao je Duško Radišić pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina i predsednik odbora manifestacije „Botoš – sedam vekova tradicije“.

ŠKOLA U BOTOŠU

Škola u Botošu ove godine proslavlja 250 godina postojanja.

Škola u graničarskom mestu Botošu postoji od 1768. godine. Đakon Grigorije Konstantinović je 1797. godine mesni učitelj. Jedan od starijih zapisa o školi u Botošu potiče iz 1804. godine, po kojem je trgovac Bukovala je poklonio svoju zgradu selu, za novu školu. Po državnom popisu pravoslavnog klira iz 1846. godine u Botošu je narodnu školu pohađalo 300 učenika. Muškoj deci je predavao Joakim Nikolić, a ženskoj Nikola Aranđelov. Nova škola počela je da se zida 1. oktobra 1988. godine, a završena tek u oktobru 2003. godine. U toku su završni radovi na sportskoj hali, koja je pridružena novoj školi.
Manifestacije
Botoš je vrlo živo i aktivno selo u kojem se tokom godine zbivaju mnoge manifestacije, priredbe i koncerti. Sve se to uglavnom održava u domu kulture koja poseduje veliku bioskopsku salu. Najpoznatija manifestacija se održava 21. septembra na dan Male Gospojine kada je seoska slava koju prate vašar, konjičke trke, priredba itd.

POLOŽAJ I NASTANAK BOTOŠA

Botoš nije uvek bio na mestu gde se danas nalazi. Selo je bilo smešteno na samoj obali Tamiša na mestu zvanom Talađ, koji sada čini jedan rejon velikog Botoša. S obzirom na to da je ovo vrlo staro naselje, njegovi prvi stanovnici su svoju naseobinu podigli pored reke, da bi imali pitke vode, pa je tako Botoš podignut tik uz Tamiš. Botoš je, nema sumnje, veoma staro slovensko naselje.

Botoš je bio od 1754. godine militarsko selo pa je izvesno vreme izgubio taj status. Selo Botoš je 1764. godine pravoslavna parohija u Bečkerečkom protoprezviratu. Botošani su molili 1774. godine da i oni uđu u reorganizovanu Banatsku vojnu granicu. Od 1776. godine u sastavu je 2. kompanije Tomaševac, u 12. Nemačko-Banatskom puku u Pančevu. Austrijski carski revizor Erler je 1774. godine konstatovao da se „Potoš“ nalazi u Bečkerečkom okrugu i distriktu. Ima podupravni podured a stanovništvo je bilo srpsko.[5] Kada je 1797. godine popisan pravoslavni klir Temišvarske eparhije u selu su četiri sveštenika. Parosi, pop Mihail Arsenijević (rukop. 1747), pop pavel Arsenijević (1785), pop Josif Višikov (1792) te đakon Grigorije Konstantinović (1797).

ZNAMENITI BOTOŠANI

Sinovi botoškog pope Aleksandra Kamenkovića, bili su poznati lekari. Slavko (1894-1951) radio u Uzdinu i Zrenjaninu, i Zoran (1895-1974) primarijus u Zrenjaninu. U Botošu je rođena 1871. godine glumica SNP u Novom Sadu, Ljubica Dušanović, koja je karijeru „na daskama“ započela kao vrlo mlada u Ćirićevoj pozorišnoj trupi. I njen suprug, Milorad Dušanović je bio glumac i reditelj, Perležan.
Privreda

U svom privrednom sektoru Botoš sadrži veliku površinu obradivog zemljišta. U Botošu se nalazi velika farma životinja – dva velika botoška imanja. Botošani su odvajkada bili poznati poljoprivrednici. Tome svedoče i odlični prinosi biljaka koje se ovde uzgajaju, a to su između ostalog: kukuruz, suncokret, pšenica, kao i krompir, luk, pasulj itd. Takođe je i stočarstvo na zavidnom nivou, kao i voćarstvo i vinogradarstvo. Vašari godišnji se održavaju 1880. godine dva puta: 21. marta i 27. septembra. Botoš je 1898. godine imao poštu i telefon. . Povodom lova u Šozovu botoškom, prestolonaslednika AU Franca Ferdinanda u mestu 1902. godine postavljena spomen-ploča. Inače selo ima veliki atar od oko 7.000 hektara zemlje (uglavnom 1. klase), od čega najviše zauzimaju njive-oranice, a tu su i livade i pašnjaci, kao i voćnjaci i vinogradi. Mora se napomenuti i da su meštani takođe poznati i kao dobri alasi, jer prilika Tamiša im omogućava i taj resurs — i mnogo dobrih šarana. Botoški hotel otvoren je 1974. godine, o čemu je pisala štampa, pa i seoske „Botoške novine“, pokrenute od strane Mesne zajednice 1971. godine.

CRKVA U BOTOŠU

Iz perioda između 1768. i 1770. godine potiče stara bogomolja, o čijem nastanku nema pisanih dokumenata. Crkva Rođenja Svetog Jovana Preteče, u narodu poznata kao „Namastir“ –jedinstvenog izgleda i zaštićenih vrednosti. U Botošu je 1773. godine bilo 227 kuća, a zabeležana su tri sveštenika: Mihail Arsenijević (od 3. maja 1748), Nikola Georgijević (od 11. oktobra 1760) i Naum Stefanović. Po državnom šematizmu pravoslavnog klira u Botošu se crkvene matice rođenih i venčanih vode od 1790. godine, a matična knjiga umrlih od 1791. godine. U parohiji su sveštenici Sofronije Jankulović kao „emeritus“, Grigorije Arsenijević i Antonije Marinković.

Crkva u centru sela je skromna jednobrodna građevina, bez kubeta, sa pravougaonom osnovom. Zidovi su debeli 75 cm. Podignuta je posle 1783. godine.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap