Dr Sanja Đurin:Veća je smrtnost od bolesti srca nego od kovida

 

Kao i svakog 29. septembra i ove godine se obeležava Svetski dan srca. Ove godine ga obeležavamo  pod sloganom„ Svim srcem za zdravo srce“.

“S obzirom da je celu planetu zahvatila pandemija virusa Covid 19, i da se zbog nje ostale bolesti pomalo nalaze u drugom planu, mi nismo zaboravili da i ovaj put gradjanstvo podsetim na značaj kardiovaskularnih bolesti. S obzirom da ove godine zbog ograničenosti okupljanja na javnim mestima, nećemo organizovati aktivnosti kao ranije,odlučili smo da gradjanstvu digitalnim putem prosledimo aktuelne informacije”, rekla je načelnik Internog odeljenja Dr Sanja Djurin, kardiolog.

U vreme pandemije su svi srčani bolesnici, a naročito starije dobi bili u grupi visoko rizičnih pacijenata, te su se nad njima sprovodile pojačane epidemiološke mere. Slične mere su se sprovodile i ranijih godina za vreme epidemije sezonskog gripa. Medjutim i pored mera opreza veliki broj pacijenata nije dolazio na redovne kontrole, kako zbog straha da dodju u zdravstvenu ustanovu i dovedu sebe u rizični kontakt, tako i zbog reorganizacije zdravstva u jeku epidemije koji nije bio u mogućnosti da pruži dovoljan broj termina za preglede ovoj grupaciji. Srčana slabost je najčešći urok hospitalizacije u svetu i takvih pacijenata ima oko 26 miliona,a to su pacijenti na koje mislimo kada govorimo o visokom riziku.

Kardiovaskularne bolesti su širom sveta inače odgovorne za veliku smrtnost, a broj ljudi koji umiru od posledica bolesti srca je svakog dana u porastu, te nam je ovaj problem prisutan tokom cele godine i nezavisno od trenutne epidemiološke situcije.

Radi lakšeg sagledavanja ovog problema evo nekih statističkih podataka iz 2018.god. koji su do sada obradjeni a koji se značajnije ne razlikuju od predhodnih godina:

U 2018.god. je od srčanih bolesti je umrlo oko 18 miliona ljudi u svetu a do 2023 god. se predvidja porast na oko 23 miliona umrlih za godinu dana.

U Srbiji je 2018 .god. od bolestisrca  umrlo 52663 bolesnika i to čini 52% ukupne smrtnosti od svih bolesti.

“Ako ove brojeve uporedimo sa statističkim podacima vezanih za Covid 19 pandemiju –u svetu je oko 1 milion umrlih  za 7 meseci a kod nas 748. Vidimo da su srčane bolesti i dalje vodeći uzrok smrti a ne dobijaju ni deo medijske pažnje kao što je to slučaj sa Covidom.  Cilj obeležavanja Svetskog dana srca je da se ljudima skrene pažnja na kardiovaskularne bolesti i da im se približi i bolje objasni ova tema koja je prisutna u životima mnogih. Od izuzetnog je značaja podizanje svesti o ovim bolestima, kao i promovisanje preventivnih mera kako do kardiovaskularnih bolesti ne bi ni došlo”, istakla je Dr Sanja Djurin, kardiolog.

Kardiovaskularne bolesti su najveći uzročnici smrti na planeti. Uzročnici kardiovaskularnih bolesti su mnogi – pušenje, dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost, fizička neaktivnost, pa čak i zagađenje vazduha.

 

Sta možemo uraditi za sebe?

prestati sa pušenjem-za pola godine se rizik od nastanka srčanog udara smanjuje za 50%, ali tek za 15 godina se u potpunosti eliminišu štetni utaciji duvana na ljudski organizam

uključiti fizičku aktivnost u dnevnu rutinu-brza šetnja u trajanju od 30 minuta smanjuje rizik od srčanog udara za 18%

pravilna ishrana-dovoljno proteina, voća i povraća, manje ugljenih hidrata, koncentrovanih slatkiša i gickalica

dobra regulacija krvnog pritiska –hipertenzija je uzrok 50%bolesti srca i krvnih sudova

-80% prevremenih smrtnosti može se sprečiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošćui izbegavanjem duvana

Zdravim načinom  života produžavamo svoj životni vek, poboljšavamo kvalitet života, ali i dajemo pozitivan primer svojoj deci , bližnjima i ljudima iz svog okruženja.

Kao pojedinci uvek možemo dati pozitivan primer ljudima iz svog okruženja. Svoj lični uticaj takođe treba da koriste i zdravstveni radnici, koji će ohrabriti svoje pacijente da naprave pozitivne promene u svom životu. Zakonodavci treba da rade na donošenju zakona i regulativa koje će pozitivno uticati na kardiovaskularno zdravlje čitavog društva.

Nikako ne smemo zanemariti i značaj medija, koji bi mogao jednakim intenzitetom kao što je slučaj sa ovom pandemijom da se bavi prevencijom kardiovaskularnih bolesti i podizanjem svesti stanovništva u vezi faktora rizika. Verujem da bi se značajni rezultati videli u kratkom vremenskom periodu.

Nakon razgovora na ovu temu iz godine u godinu , krajnje je vreme da krupnim koracima krenemo u pretvaranje reči u dela i da već jednom preokrenemo ove neslavne brojeve i procente u našu korist.

 

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

c
Copy link
Powered by Social Snap