Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili kružne ekonomije.

Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Zrenjanin je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomski razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Zrenjaninu.“

Prehrambena industrija poseduje značajan potencijal za uvođenje cirkularnih poslovnih modela uz pomoć kojih bi se bio otpad koji generiše u procesima proizvodnje iskoristio za dobijanje energije, hrane za životinje ili drugih proizvoda.

 

U izrazito ravničarskom području  severo-istočne Srbije, na obalama Begeja i Tise, nalazi se jedan od gradova u kojima je upravo ova industrijska grana posebno razvijena – grad Zrenjanin. Sa 1.137 aktivnih privrednih društava i 3.474 preduzetničkih radnji, svrstan je u II kategoriju lokalnih samouprava po razvijenosti (80% – 100% republičkog proseka). U tri zrenjaninske industrijske zone, trenutno posluje 37 privrednih subjekata.

 

Nažalost, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – grad ima 100% problema sa vodosnabdevanjem i 100% nema rešeno odlaganje otpada.

 

I u ovako nepovoljnom okruženju, postoje preduzeća koja su kružne biznis modele uspešno uvela u svoje poslovanje – bio otpad koriste za dobijanje energije u biogasnim postojenjima, od ljuspi suncokreta proizvode toplotnu energiju, otpadne drvene palete prerađuju u pelet.

 

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Zrenjaninu neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, koji su oslonjeni na njegovo ponovno iskorišćavanje.

 

Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije. Većina ovih dokumenata u Zrenjaninu je istekla, pa je to idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strategije i planove prilikom obnove starih i izrade novih dokumenata.

 

Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.

 

Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Zrenjaninu“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.

 

Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.