Zrenjanin- Lutkarska predstava za decu „Zmajić Ogi“ premijerno će biti izvedena 29. februara u 18 sati, na velikoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“.

Najmlađa pozorišna publika imaće priliku da pogleda priču koja je nastala pod uticajem savremenih trendova, iako se i dalje drži svih pravila iz sveta bajke. O predstavi govori autor i reditelj, Jovan Caran.

O čemu govori predstava „Zmajić Ogi“ čija je premijera najavljena za četvrtak, 29. februar, u 18 časova, na velikoj sceni?

– Zamišljeno je da predstava bude pogodna za najmlađi uzrast. Drugim rečima, da bude razumljiva i deci od tri godine, ali istovremeno zanimljiva i starijoj deci. Ja se uvek trudim da predstava ima elemente koji će biti interesantni i deci i onima koji decu dovedu u pozorište. Sadržaj nećemo prepričavati da ne kvarimo iznenađenja koja se s vremena na vreme pojavljuju.

Šta ste ovog puta tražili kao pozorišni stvaralac, šta vas je motivisalo da radite ovu predstavu?

– Mi koji smo stariji više od deset puta od uzrasta za koji pišemo, dužni smo da se prisetimo načina na koji razmišljaju oni koji tek otkrivaju svet. Ako ne posmatramo pažljivo i sa uvažavanjem njihov svet, to može da bude nemoguć zadatak. Ko to ume, začuđen je logikom kojom mališani pokušavaju sebi da objasne svet oko sebe. Ponekad takva dečija razmišljanja mogu potpuno da fasciniraju odrasle. Moj zadatak kao nekog ko piše za decu je upravo to – da razumem kako deca razmišljaju i da držeći se toga organizujem radnju predstave. Razume se da obilato koristim i sve ono što čujem iz dečijih usta. Mnogi dijalozi u mojim predstavama su „prepisani“ iz stvarnog života.

 

Po čemu će se ova predstava razlikovati od Vaših dosadašnjih projekata, ali i od drugih predstava za decu koje imamo na aktuelnom repertoaru.

 

– Svaka predstava koju sam radio može da se opiše jednom rečenicom ili opis može da stane u samo jednu reč. Jednom je to čežnja, drugi put ljubomora, zatim nepravda i tako dalje. Razumljivo je da oko te jedne ideje mora da se isplete, poštujući pravila dramaturgije, čitav niz događaja koji su potpora te osnovne ideje. Ova najnovija predstava polazi od premise da je u prvim trenucima postojanja važno pronaći sigurnost u pravim rukama, onima koje štite i miluju.

 

 

Da li će predstava biti isključivo lutkarska ili ćemo imati priliku i da vidimo glumce na sceni koji upravljaju lutkama ili komuniciraju sa njima?

– U ovoj predstavi nećemo ni na koji način kriti animatore. Ipak predstava će biti isključivo lutkarska. To znači da će „govoriti“ lutkarskim jezikom. Ukratko , stvaramo idealni svet za našu osnovnu zamisao. Svet u kome će se naše ideje osećati „kao kod kuće“. Lutka i njen pokretač mogu za nas da uprizore sasvim nov, do tada neviđen svet, a da on pritom bude sasvim logičan i razumljiv.

Da li je predstava stvarana za interakciju sa publikom?

– Istina je da predstave mogu da budu, a to često i jesu, zamišljene za interakciju sa publikom. Time se publika dovodi u položaj da bude „na ravnoj nozi“ sa izvođačima sa scene. Moje mišljenje je da „jednosmerni“ način, kada publika pažljivo prati radnju, rezultira jačim i dubljim umetničkim dejstvom.

Intervju priredila: B. Latinović

Fotografija: U. Stepanov