SRS: VELIKI APETITI DOMAĆIM TAJKUNIMA

logo-srpske-radikalne-strankePolitika- Po ko zna koji put se pokazalo da su paori građani drugog reda u Srbiji. Promena Pravilnika o podsticajima za investicije u poljoprivredi, može se doneti i po hitnom postupku, može i bez javne rasprave, sve se može ako je u interesu tajkuna. Nikoga ne zabrinjava to što će svim malim i srednjim gazdinstvima biti oduzeta podsticajna sredstva i data onima koji su u više navrata pljačkali ovu državnu.
Ni gradske vlasti ne pokušavaju da udovolje većini svojih građana, ne pomažu u jačanju malih i srednjih gazdinstava. Njima je bitno da zaštite svoje lične interese, a o opštim inetersima po pravilu niko i ne razmišlja. Kako drugačije tumačiti da se nijedan predlog u promeni Pravilnika nije usvojio, a koji bi zaštitio paore.

Permanentno se u medijima proturaju laži. S jedne strane nas ubeđuju da su nam poljoprivredna gazdinstva mala, što je svakako neistina; da evropski farmeri imaju veće posede je opet neistina. Sa druge strane nas ubeđuju da ko obrađuje više od dvadeset hektara je veleposednik, da im ne treba davati subvencije. Banke ne daju kredite gazdinstvima koja obrađuju manje od petnaest hektara. Postavljamo pitanje da li ovo ima smisla i da li je u interesu poljoprivrednih proizvođača?

Smanjenje podsticaja sa maksimalnih sto hektara na dvadeset je prvi korak da se malim i srednjim gazdinstvima u potpunosti ukinu subvencije, i da se ta gazdinstva unište. Kako to da država ratare koji obrađuju više od dvadeset hektara vidi kao privrednike kojima ne treba pomoć, a tajkune koji obrađuju po više desetine hiljada hektara stimulišu, i to sa nekoliko miliona evra kroz takozvane investicije. Tajkuni koji su kupili zadruge i druga imanja za minorna sredstva, sada za adaptaciju istih farmi dobijaju povraćaje do 50% sredstava. Zbog toga ostaje opravdana sumnja da je neko uveliko korumpiran.

Pitamo se da li to čini republička ili lokalna administracija? Ratari ne žele da budu lopovi, da kradu robu iz robnih rezrevi, ali svakako neće pristati da budu robovi tajkunima i njihovim pomagačima. Što se tiče državne licitacije domaćim tajkunima su apetiti veliki, dok za male nemaju obzira ili daju samo na kašicicu. Sve ostaje na tome da nadležne insitucije ispitaju na koji način su se domaći tajkuni obogatili.

Zorica Kontić

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap