KAKO SE KROZ ISTORIJU PROSLAVLJALA NOVA GODINA KOD SRBA

Doček Nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni događaj. Mnogi današnji običaji samo su osavremenjeni stari i paganski, koje su stari Sloveni doneli iz svoje postojbine, a kasnije obogatili običajima starosedelaca.
 
Jedna od najstarijih proslava na svetu, doček Nove godine, ima razne forme, od tradicionalnih do nekih čudnijih, ali većini je zajedničko to što ljudima omogućava da se malo opuste nakon duge i naporne godine.

Nova godina predstavlja obnavljanje života, a običaji u toj najveselijoj noći gotovo su svuda isti i imaju slične izvore, koji potiču iz davnih vremena, kad je čovek ritualnim igrama pokušavao da savlada neshvaćene pojave u prirodi.

I kod Srba, ovo slavlje je prastari religijski, društveni i kulturni događaj. Mnogi današnji običaji samo su osavremenjeni stari i paganski, koje su stari Sloveni doneli iz svoje postojbine, a kasnije obogatili običajima starosedelaca

U našim krajevima Nova godina počinje da se slavi najverovatnije tek od devetog veka, kad je većina Južnih Slovena primila hrišćanstvo.

Srpski stari običaji spoj su staroslovenske i starobalkanske tradicije kažu etnolozi. Praznik Kalende ili Koleda mnogi naučnici dovode u vezu sa praznovanjem Nove godine. To je prvi dan meseca od čega potiče i reč “kalendar”. Smatra se da je to prvobitno bio dan mladog meseca.

Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i svetkovale su se tokom srednjeg veka u celoj Evropi. Vremenom, Koleda kao praznična oznaka, prešla je i na sam praznik Božić.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a svi običaji imali su za cilj – da se „pomogne“ suncu da nadvlada mrak i hladnoću, da se priroda ponovo probudi. Prskalice palimo umesto novogodišnje vatre, koja je nekad „pomagala“ suncu da savlada mrak.

Tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. U Srbiji su Nove godine stizale na Božić, i ređe na Srpsku novu godinu. Na selu se do Drugog svetskog rata proslavljao Badnji dan i Božić, potom Mali Božić ili Sveti Vasilije, praznik poznat danas i kao Srpska, pravoslavna, Nova godina.

Običaj darivanja postojao je i postoji u gotovo svim našim krajevima. Nekada su darovi uglavnom bili namenjivani deci, jer se u nekim sredinama verovalo se da Sveti Nikola donosi darove, pa darujemo decu slatkišima, orasima, jabukama, igračkama koje ostavljamo ispod jelke, ili onome ko prvi naiđe u kuću da čestita Novu godinu.

Tokom novogodišnjih praznika posebno ukrašavamo enterijer i eksterijer. Običaj da se vrata i prozori, trpeza i nameštaj u domu kite zimzelenim grančicama, lovorom, imelom, služe da nagoveste da će uskoro, posle duge zime, opet sve ozeleneti. Tako se ovo najkritičnije doba godine, kad se čini da je priroda na umoru, pretvara u radost ponovnog rađanja, obnavljanjem i pomaganjem njene životne snage.

A istorija jelke kao novogodišnjeg i božićnog simbola, prema predanju, vezuje se za Isusa Hrista. Međutim, zeleno drvo kao znak novog vegetacionog doba koje bi trebalo da nastupi, datira iz prehrišćanskog perioda kada su 21. decembra (u zimskoj kratkodnevici) antički narodi zelenim drvetom pomagali bogu Sunca da ponovo ojača.

Kićenje jelke u našim krajevima je novijeg datuma. Dolazi iz severnih krajeva današnje Vojvodine, početkom 20. veka, sa kulturom nemačkog stanovništva. Pretpostavlja se da je ovaj običaj došao u Nemačku u 16. veku iz Indije, u kojoj je i ranije bilo poznato kićenje drvceta svećama, i koje se tamo zvalo „drvo života“. Malo je poznato da se zeleno drvo – jelka, poistovećuje sa badnjakom.

Uvođenjem u službenu upotrebu gregorijanskog kalendara 1919. godine, prva Jugoslavija je ustanovila i za Srbe 1. januar kao prvi dan Nove godine, otkad se on kod nas praznuje kao državni praznik.

Jedan od najraširenijih simbola je novogodišnja parada. Stvaranje zaglušujuće buke koje potiče iz rituala teranja zlih demona, takođe se zadržalo u mnogim krajevima sveta – ali danas kao lupanje u lonce i tiganje, kucanje čašama, zvonom zvona, bubnjevima, sirenama, muzikom.

Kod gotovo svih naroda, pa i kod nas, ponoć se dočekuje upućivanjem najlepših želja i poljupcem koji nije samo deljenje trenutka euforije, već i zavet bliskosti u dolazećih 12 meseci.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copy link
Powered by Social Snap