Politika- Tema ovonedeljnog saopštenja biće kratak pregled koliki je zapravo životni standard zrenjaninaca i koliko nas košta tekući život uopšte. U „popularnim“ medijima često imamo priliku da čujemo kako je stanje u Srbiji baš onakvo kakvo bi verovatno svaki građanin poželeo da bude, ali ništa od toga nije dalje od istine.


„Prva stvar od koje moramo da krenemo jeste da danas u Srbiji imate dva osnovna načina kako da dođete do zaposlenja; prvi je da se zaposlite u fabrici jeftine radne snage, a drugi način je da se, ako ste partijski povezani, zaposlite u javnom sektoru što onda plaćaju svi građani Srbije. Da ne budemo pogrešno shvaćeni, vi i sad imate delove javnog sektora gde možda imate manji broj zaposlenih od onog koji bi trebao da bude dok sa druge strane imate javna preduzeća gde imate daleko veći broj radnih mesta od potrebnog i koja su najčešće izmišljena“, rekao je  Darko Šarović.


Zašto je ovo bitno i zbog čega Pokret Dosta je bilo stalno govori da je partijsko zapošljavanje jedan od centralnih problema koji izjeda naše društvo zajedno sa korupcijom? Partokratija kao društveni fenomen ne štedi nikada na sebi, često je lišena svake odgovornosti za svoj rad a ono što ova vlast pokazuje jeste i odsustvo bilo kakve samokritičnosti.

„Vi danas imate situaciju da jedno domaćinstvo, kada saberete sve dažbine i režijske troškove na mesečnom nivou, (grejanje, struju, telefon, internet, tehničku vodu, kanalizaciju, izdvajanje za stambenu zajednicu) oni iznose oko 15.000 dinara a mogu dostizati i do 20.000 u jeku grejne sezone. Naravno u ove iznose nisu uključeni troškovi hrane ili na primer vode za piće koje kao što znamo, zrenjaninci takođe imaju. Treba li da podsećamo da su sve akcize povećane, i na duvan i na naftu odnosno benzin kao i da su uvedene akcize na struju. Ako bi posmatrali zbirnu stopu inflacije za poslednjih 6 godina, prema zvaničnim podacima, ona bi iznosila oko 25% i to građani jako dobro osećaju na sebi. Ono što dalje sledi jeste da vidimo kolika su to primanja ljudi u Srbiji i u Zrenjaninu? Prema podacima Evrostata tri četvrtine ljudi u Srbiji radi za platu do 312 evra. To je zarada za koju radi najveći broj ljudi u zemlji i upravo su to najčešća primanja zaposlenih u fabrikama jeftine radne snage i maloj privredi, dok prosečna penzija iznosi 194 evra. Potpuno je suvišno govoriti da ti isti penzioneri moraju od te i takve penzije da izdvajaju novac za lekove. Koja je to ekonomska politika gde čovek koji radi je toliko siromašan, da gotovo polovinu svojih primanja treba da daje samo za režiju i dažbine. Da li je u redu da neko bude na platnom spisku ili ima izmišljeno radno mesto u javnom preduzeću i zaradu znatno veće od prosečne, a da sa druge strane, ljudi ne mogu da plaćaju dažbine koje su previsoke i zbog koji ih im privatni izvršitelji plene stvari iz kuće ili izbacuju na ulicu? Naš osnovni cilj jeste da javna preduzeća budu uslužni servis građana i odbijamo da poverujemo da grejanje, struja ili gorivo ne može da bude jeftinije. Nije tačno da nema novca za besplatne udžbenike što je takođe naša ideja. Prema podacima OECD, Direkcije za evropske integracije, oko 600.000 ljudi je napustilo Srbiju za poslednjih 6 godina. O kojim rezultatima oni govore kada im ljudi masovno beže iz zemlje a na dan izbora kupuju glasove za 3.000 dinara“, istakao je Šarović.